Svet
Šta čeka Nemačku: Zašto AfD i Saru Vagenkneht očekuju velike pobede u Tiringiji i Saksoniji
Građani tri pokrajine u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj biraće predstavnike u svojim regionalnim parlamentima u septembru, a levi i desni populisti se nadaju dobrim rezultatima
Nakon relativno mirnog političkog leta, početak jeseni u Nemačkoj bi mogao da donese pravi politički zemljotres u toj zemlji, a sutrašnji izbori nemačkim pokrajinama Tiringija i Saksonija - kao i izbori u Brandenburgu zakazani za 22. septembar - mogli bi da budu najznačajniji regionalni izbori novijoj istoriji Nemačke.
Uspon Alternative za Nemačku (AfD) i Saveza Sare Vagenkneht (BSV), partija koje se protive atlantističkom i proameričkom kursu aktuelne nemačke vlade, poslednjih meseci je tema broj jedan u nemačkim medijima koji su na različite načine pokušali da ih diskredituju, etiketirajući ih kao "ruske plaćenike" i "špijune".
Međutim, u tome nisu imali mnogo uspeha: popularnost Sare Vagenkneht je i dalje u usponu, dok se podrška AfD-u stabilizovala. Na nedavno održanim evropskim izborima, ta desničarska partija je završila na drugom mestu sa 15,9 odsto glasova, a njihova podrška je rasla i do 30 odsto u istočnim pokrajinama.
AfD će izbore u istočnim provincijama dočekati, sportski rečeno, u "dobroj formi", a njihovo rukovodstvo se nada da će partija napraviti novi iskorak i osvojiti najviše glasova u sve tri pokrajine.
"Septembar će politički izazovan za celu Nemačku, pošto se retko dešava da su pokrajinski izbori toliko važni kao danas. Situacija za stranke vladajuće koalicije je veoma dramatična, dok se konzervativci drže relativno dobro. Jačaju dve stranke na dva suprotna pola: AfD na desnici i stranka Sare Vagenkneht na levici. One će na izborima osvojiti impozantan broj glasova", ukazuje za RT Balkan novinar Miroslav Stojanović.
Glavne teme izbora će biti ekonomija, migrantska politika i sukob u Ukrajini. Pitanje imigracija vratilo se u centar pažnje nakon nedavnog napada nožem u gradu Zolingenu, na zapadu Nemačke. Za ubistvo tri osobe i ranjavanje još osam njih osumnjičen je sirijski državljanin koji se predao policiji dan kasnije.
Komentarišući uspon AfD-a i BSV-a, naš sagovornik ukazuje da, iako se one nalaze na različitim stranama političkog spektra, između njihovih programa ipak postoje i značajne sličnosti.
"Program Sare Vagenkneht, koji spaja levicu i desnicu, dosad nije imala nijedna stranka u Nemačkoj. I jedni i drugi su za ograničavanje migracija, bržu i lakšu deportaciju ilegalnih migranata i jače kontrole granica. Etablirane stranke su očekivale da će BSV oduzeti deo glasača AfD-u, ali se to nije desilo. Za nju zapravo najviše glasaju nekadašnji glasači socijaldemokrata", objašnjava Stojanović.
Može li AfD do vlasti?
Prema anketama, AfD bi u Tiringiji mogao da računa na oko 30 glasova, što bi ih stavilo na komotno prvo mesto. CDU i Savez Sare Vagenkneht boriće se za drugo mesto sa po 20 odsto glasova, dok se Levici, bivšoj partiji Sare Vagenkneht, predviđa 13 do 15 odsto.
Partije vladajuće "semafor" koalicije nalaze se pred debaklom, pošto bi u zbiru mogli da osvoje tek desetak odsto glasova - a Zeleni i liberali bi lako mogli da završe i ispod cenzusa.
Situacija nije znatno drugačija ni u Saksoniji, u kojoj će se AfD i CDU boriti za prvo mesto, pošto se obe partije nalaze na oko 30 odsto podrške. BSV može da računa na oko 15 glasova u toj pokrajini, dok se socijaldemokrate, Zeleni i Levica kreću oko cenzusa od pet odsto.
Dok antisistemske partije jačaju, etablirane stranke se nalaze pred potpunim kolapsom na istoku zemlje. Izuzetak su demohrišćani, koji još uvek drže tempo, a razlog za to je činjenica da njihovi lokalni funkcioneri zastupaju stavove koji su po mnogo čemu sličniji AfD-uz nego sopstvenoj centrali u Berlinu.
U tome se ističe premijer-ministar Saksonije i potpredsednik demohrišćana Mihail Krečmer, koji je pre početka SVO u više navrata putovao u Rusiju, gde se sastao i sa predsednikom Vladimirom Putinom. On je početkom godine pozvao na smanjenje vojne pomoći za Kijev, a nedavno je izjavio i da bi zapadne zemlje trebalo da počnu pregovore sa Moskvom - zbog čega se našao na udaru kritika nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.
Demohrišćani su, međutim, odbacili mogućnost saradnje sa AfD-om, koji bi do premijerske pozicije u nekoj od istočnih pokrajina mogli da dođu samo ako osvoje apsolutnu većinu poslanika. To će biti teško, ali ne i nemoguće.
Težak put do stabilnih koalicija
Ipak, ukoliko nijedna partija ne osvoji većinu samostalno, one će morati da formiraju koalicije. Zbog jačanja AfD-a, sa kojim ostale partije u Nemačkoj odbijaju da sarađuju zbog optužbi za ekstremizam, to neće biti lak zadatak, a pravi pobednik bi mogla da bude Sara Vagenkneht, čija bi partija postala "tas na vagi".
"Sastavljanje vlada u pokrajinama će biti problem, pošto niko ne želi da sarađuje sa AfD-om, čak ni Sara Vagenkneht. Ona se protivi hajci koji se vodi protiv AfD-a, čiji se delovi nalaze pod nadzorom službi bezbednosti, ali je izričito rekla da neće formirati koaliciju sa njima", ističe Stojanović i dodaje da se Vagenknehtova pojavila kao neka vrsta "manjeg zla" za etablirane partije.
Vagenknehtova je nedavno najavila da planira da lično učestvuje u postizbornim koalicionim pregovorima, zbog čega se našla na udaru kritika demohrišćana. Ona je ulazak svoje partije navodno uslovila odbijanjem najavljenog razmeštanja američkih raketa u Nemačkoj, kao i obustavom isporuka oružja Ukrajini.
Situacija na istoku Nemačke donekle podseća na odnos snaga u susednoj Francuskoj, u kojoj je uspon "ekstremista" na levici i desnici značajno smanjio manevarski prostor partijama centra, a predsedniku Emanuelu Makronu otežao formiranje stabilne vlade.
AfD i BSV se nadaju da bi im dobri rezultati na izborima u Tiringiji i Saksoniji, ali i u Brandenburgu tri nedelje kasnije, dali vetar u leđa uoči parlamentarnih izbora koji su zakazani za jesen 2025.
