Potpredsednica Amerike Kamala Haris slagala je sa svojim nećacima slagalicu i jela palačinke, kad je čula vest koja je promenila i njen, ali i život velikog broja demokratskih birača: Džozef Bajden se povlači iz predsedničke kampanje.
Ovo je nova kandidatkinja za predsednika Amerike otkrila u ekskluzivnom intervjuu za Si-En-En koji, kako mediji ocenjuju, predstavlja najvažnije poglavlje njene kampanje, pred zakazanu predsedničku debatu.
Kamala je u intervjuu obećala da će, "učiniti sve što je moguće da podrži i ojača srednju klasu", a ona i njen kandidat za potpredsednika Tim Volc, obećali su poreske kredite za decu, smanjenje troškova namirnica i povećanje izgradnje kako bi se rešio nedostatak stambenog prostora u zemlji.
"Kada pogledam težnje, ciljeve, ambicije američkog naroda, mislim da su ljudi spremni za novi put napred. Mislim, nažalost, u poslednjoj deceniji, imali smo – u bivšem predsedniku – nekoga ko je zaista forsirao agendu i okruženje koje se odnosi na smanjenje snage i karaktera", ocenila je.
Iako ima pregršt obećanja za Amerikance, koja je mogla da je htela ispunjavati i dok je kao potpredsednica bila deo Bele kuće, Kamala se ne kaje što je radila sa Bajdenom, već to vidi kao "transformativno".
Za Bajdena, koji se povukao iz predsedničke trke zbog brutalnih kritika na račun njegovog mentalnog stanja, ona kaže da ima "inteligenciju, posvećenost i rasuđivanje i raspoloženje koje mislim da američki narod s pravom zaslužuje u svom predsedniku".
Potpredsednica SAD izjavila je i da se mora postići dogovor o prekidu vatre u Pojasu Gaze, istovremeno ističući pravo Izraela na odbranu, kao i da je palestinski narod pretrpeo isuviše žrtava i patnji u tom sukobu. Zanemarila je da objasni, da je do pokolja palestinskog naroda, došlo najviše zahvaljujući beskompromisnoj podršci Amerike vladi Benjamina Netanjahua, i neprekidnom naoružavanju Izraela.
Haris je u intervjuu za Si-En-En ocenila da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena uspela da smanji ilegalne prelaske meksičko-američke granice poslednjih meseci, kao i da "oporavi ekonomiju" nakon pandemije korone, uključujući smanjenje stope nezaposlenosti.
Zanimljivo je da se Harisova "dohvatila" upravo granica, jer je imigracija njena najveća slabost, a republikanci je čak nazivaju "američkim graničnim carem", budući da je imala važnu ulogu u suočavanju s graničnom krizom. Ipak, kritičari tvrde da je za njenog mandata bilo i više od 10 miliona ilegalnih prelazaka granice, i do 250.000 smrtnih slučajeva zbog predoziranja fentanilom.
Harisova je ranije ove godine podržala sporazum republikanaca i demokrata o bezbednosti granica koji bi uključivao stotine miliona dolara za izgradnju zida na granici.
Tramp je vršio pritisak na republikance u Kongresu da ponište taj sporazum, ali je Harisova obećala da će potpisati zakon o tome ako bude izabrana.