Svet
Zašto Hezbolah predstavlja veću pretnju Izraelu od Hamasa
I Izrael i Hezbolah imaju razloga da izbegnu opšti rat
Otkako je 7. oktobra izbio novi rat između Izraela i palestinske grupe Hamas, libanska milicija Hezbolah je vojnim akcijama stala na stranu Hamasa. To je podstaklo Izrael da odgovori.
Krajem avgusta, situacija je eskalirala i preti da preraste u sveopšti rat. Ipak, piše "Blumberg", i Izrael i Hezbolah imaju razloga da izbegnu sukob u punoj meri.
1. Šta je Hezbolah?
Šiitski muslimani u Libanu su 1982. godine formirali ono što će postati Hezbolah - "Božju stranku", kao reakciju na izraelsku okupaciju juga zemlje. Pokret je inspirisan Islamskom revolucijom iz 1979. u Iranu, a Hezbolah je pod velikim uticajem iranske elitne Islamske revolucionarne garde.
Pošto nije deo libanske vojske, Hezbolah može da napadne mete bez izazivanja reakcije koju bi takav potez neke države izazvao. Izrael i Hezbolah su se više puta sukobljavali, a kao i Hamas, i ova grupa je na američkoj listi terorističkih organizacija.
2. Kako Iran podržava Hezbolah?
Iran pruža Hezbolahu "većinu finansiranja, obuke, oružja i eksploziva, kao i političku, diplomatsku, monetarnu i organizacionu pomoć", navodi američki Stejt department.
Amerikanci tvrde da grupa takođe dobija sredstva iz legalnih i ilegalnih izvora, uključujući "šverc krijumčarene robe, falsifikovanje pasoša, trgovinu narkoticima, pranje novca, migraciju i bankarske prevare". Hezbolah je u prošlosti naveo da svi njegovi resursi potiču iz Irana, i više puta je negirao umešanost u trgovinu drogom.
3. Po čemu se Hezbolah razlikuje od Hamasa?
Hezbolah je postao najmoćnija milicija Bliskog istoka i najvažniji saveznik Irana. Lideri grupe pomažu u održavanju iranske mreže usklađenih militantnih grupa, koja uključuje jemenske Hute.
Hezbolahove borbene snage su veće, bolje naoružane i testiranije u borbi od Hamasa, koji takođe podržava Iran. Hezbolah kaže da ima 100.000 boraca. Izraelska vojska procenjuje da ima 20.000 do 25.000 stalnih vojnika plus desetine hiljada rezervi.
Smatra se da je Hamas imao oko 30.000 boraca u Pojasu Gaze pre rata. Izrael kaže da je ubio oko 15.000 militanata u trenutnim borbama.
Hezbolahov arsenal sadrži više od 70.000 raketa i projektila, uključujući rakete dugog dometa i precizno navođene, podaci su izraelskih obaveštajnih službi. Izraelci su pre sadašnjeg rata procenili da Hamas i druge militantne grupe u Pojasu Gaze imaju oko 10.000 raketa kratkog i srednjeg dometa.
Hezbolahovi borci stekli su značajno borbeno iskustvo tokom građanskog rata u Siriji, kada su se borili zajedno sa iranskim i ruskim snagama kako bi pomogli sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu da pobedi pobunjenike. To je bilo važno za Hezbolah jer je Sirija, pod Asadom, služila kao ruta za miliciju da prima vojni materijal iz Irana, koji nema granicu sa Libanom.
4. Koja je uloga Hezbolaha u Libanu?
Hezbolah je moćna sila u Libanu. Ona upravlja velikom mrežom socijalnih usluga koja je ojačala njihovu bazu podrške dok zemlja trpi najgoru ekonomsku krizu u poslednjih nekoliko decenija. Takođe je politički aktivna, držeći, zajedno sa saveznicima, većinu u libanonskom parlamentu od 2018. do 2022.
Savez Hezbolaha sa šiitskim pokretom Amal, na čelu sa predsednikom parlamenta Nabihom Berijem, osigurava da zajedno predstavljaju većinu šiitske zajednice u zemlji. Hezbolah takođe ima bliske veze sa hrišćanskom strankom koju je osnovao bivši predsednik Mišel Aun.
Pre nego što je počeo građanski rat u Siriji 2011, Hezbolah se promovisao kao snaga posvećena borbi protiv Izraela i odbrani potlačenih, bez obzira na njihovo poreklo.
5. Šta je izazvalo poslednju eskalaciju?
Izraelski ratni avioni pokrenuli su veliki napad na južni Liban 25. avgusta. Izraelski zvaničnici su operaciju nazvali preventivnom i rekli da je zasnovana na obaveštajnim podacima da se Hezbolah sprema da pokrene značajan napad da uzvrati što je Izrael ubio njihovog komandanta Fuada Šukra u vazdušnom napadu na Bejrut u julu.
Nakon toga, Hezbolah je ispalio 320 raketa i dronova što je bilo, kako su naveli, početni odgovor na ubistvo. Grupa je poručila da su njihove zalihe balističkih projektila ostale bezbedne uprkos izraelskom vazdušnom napadu. Napadi 25. avgusta izazvali su zabrinutost od izbijanja sveopšteg rata između Izraela i Hezbolaha.
6. Hoće li Hezbolah i Izrael krenuti u rat punog obima?
Hezbolah i Izrael, kao i Iran, imaju razloga da izbegnu takav scenario. SAD i Francuska rade na diplomatskom rešenju za okončanje borbi koje podrazumeva da Hezbolah skloni snage sa granice, a Izrael da prekine sa letovima iznad Libana. Hezbolah je saopštio da neće pregovarati ni o kakvim uslovima bez prekida vatre u Gazi.
Za Izrael bi novi sukob sa Hezbolahom značio rat na dva fronta. Kampanja protiv Hamasa u Gazi već opterećuje zemlju - finansijski i sa ljudskim žrtvama.
Sukobi duž granice između Izraela i Libana izazvali su višemesečno raseljavanje desetina hiljada ljudi sa obe strane; intenzivnija borba bi pogoršala situaciju za civile.
Za Hezbolah postoje politički rizici, posebno u vreme kada je libanska ekonomija u teškom stanju od finansijskog sloma 2019. godine i skoro tri četvrtine stanovništva sada živi u siromaštvu. Hezbolah ima čvrstu podršku u zemlji, ali je njegova intervencija u Siriji takođe stvorila mnoge neprijatelje – i mogao bi da otuđi još više ljudi ako bude percipiran kao neko ko uvlači zemlju u tuđi rat.
Za Iran, Hezbolah se smatra najdragocenijim sredstvom koje ima za projektovanje uticaja i frustriranje SAD na Bliskom istoku. Opšti rat bi tu "imovinu" mogao ozbiljno da isrcpi.
