Poljski ministar bi da rizikuje: Dužnost nam je da obaramo ruske rakete iznad Ukrajine

Poljska i druge zemlje koje se graniče sa Ukrajinom imaju "dužnost" da, uprkos opasnosti da tako NATO uvuku u sukob s Rusijom, obaraju ruske rakete pre nego što uđu u njihov vazdušni prostor, kaže za "Fajnenšel tajms" poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

Varšava, prema njegovim rečima, ima obavezu da osigura bezbednost svojih građana bez obzira na protivljenje Atlantskog saveza.

"Članstvo u NATO-u ne nadmašuje odgovornost svake zemlje za zaštitu sopstvenog vazdušnog prostora — to je naša ustavna dužnost. Smatram da bi, kada su neprijateljske rakete na putu da uđu u naš vazdušni prostor, bila legitimna samoodbrana gađati ih, jer je značajan rizik, da kada pređu u naš vazdušni prostor, krhotine nekoga mogu da povrede", uverava poljski ministar.

Ratoborni Sikorski podseća i da je Poljska ranije ovog leta potpisala bilateralni bezbednosni sporazum sa Ukrajinom u kojem su se dve zemlje obavezale da ispitaju "izvodljivost mogućeg presretanja ukrajinskih raketa i bespilotnih letelica ispaljenih u pravcu teritorije Poljske, prateći neophodne procedure koje su dogovorile uključene države i organizacije".

Ministar spoljnih poslova Poljske: Ne isključujemo slanje vojske u Ukrajinu

Odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ni najmanje nije oduševljen opasnim idejama dve države i tvrdi da uključivanje članica Alijanse u vazdušne sukobe s Moskvom do rizika da severnoatlantski savez "postane deo sukoba".

Sikorski, koji se zalagao za slanje vojnih trupa u Ukrajinu, pozdravljao napade na Rusiju zapadnim oružjem, i nakon sabotaže najznačajnijeg evropskog gasovoda, Severnog toka, tvitovao "Hvala SAD" sa slikom eksplozije, u poslednje vreme sve češće istupa kao vojni strateg sa osnovnom misijom da potpiruje konflikt.

Sve pod opravdanjem da tako štiti Poljake. Razlog za učešće Poljske u protivvazdušnoj odbrani susedne države, vidi u tome što je navodno, rizik od poljskih žrtava veći, što je reketa bliža meti kada je presretnuta, pa je zato bolje projektile obarati na većoj visini iznad Ukrajine. 

Mnogi zapadni zvaničnici kažu da bi takva politika zamaglila crvene linije oko zapadne intervencije i verovatno izazvala rusku odmazdu. Kijev, međutim, svoje zapadne saveznike gura da se više angažuju u ratu, između ostalog i kroz obezbeđivanje vazdušne odbrane zapadne Ukrajine iz baterija koje se nalaze na teritoriji NATO-a.

Ukrajina je više puta vršila pritisak na svoje saveznike da uvedu zonu zabrane letova iznad Ukrajine. NATO je odbio takve apele, neraspoložen da ulazi u direktan sukob sa ruskim snagama.

"Moramo da učinimo sve što možemo da pomognemo Ukrajini i učinimo sve što možemo da izbegnemo eskalaciju. I tu je NATO dosledan od samog početka rata. Naravno da poštujemo suvereno pravo svakog saveznika da obezbedi nacionalnu bezbednost. Ali unutar NATO-a uvek se konsultujemo pre nego što krenemo u nešto što bi moglo da ima posledice na sve nas — a naši poljski saveznici su uvek bili besprekorni u konsultaciji unutar alijanse", kaže za FT Mirčea Džoana, odlazeći zamenik generalnog sekretara NATO-a.

Ukrajinci se, međutim nadaju da će se pozicija NATO-a promeniti, kao što se dogodilo i prilikom ubeđivanja Alijanse da Zelenskom pošalju rakete dugog dometa, moderne tenkove i F-26 borbene avione.