Rezultati izbora na istoku Nemačke neprijatno su iznenadili vladajuću "semafor" koaliciju kancelara Šolca, pošto su građani rekli odlučno "ne" tekućoj politici Berlina.
U prvi plan su izbile partije kojih se liberali najviše plaše. Alternativa za Nemačku (AfD), Savez Sare Vagenkneht (BSV), kao i demohrišćani, ostvarili su dobre rezultate, dok su partije vladajuće "semafor" koalicije doživele pravi potop.
Socijaldemokrate, Zeleni i liberali su u zbiru osvojili tek 10 odsto glasova u Tiringiji i oko 13 odsto u Saksoniji, dok je AfD prvi put od svog osnivanja 2013. godine postao najveća partija u nekoj od 16 nemačkih pokrajina, nakon što je na izborima u Tiringiji osvojio čak 33 odsto glasova. U Saksoniji su dobili oko 30 odsto glasova i tesno drugo mesto iza vladajućih demohrišćana.
"Koalicija 'semafor' odavno je izgubila poverenje birača. Posle izbora za Evropski parlament, ljudi su jasno pokazali da nemaju poverenja u koaliciju. Zato bi najbolje rešenje za Olafa Šolca bila momentalna ostavka. A izbori za Bundestag su pred vratima", kaže za RT Gunar Lindeman, član AfD.
Prema rečima našeg sagovornika, "semafor" koalicija nema šanse da ostane na vlasti nakon izbora u Bundestag sledeće godina, a to potvrđuju regionalni izbori u Istočnoj Nemačkoj.
Lindeman tvrdi da će ovaj rezultat AfD nesumnjivo uticati na Bundestag.
"To bi moglo da utiče i na politiku prema Ukrajini i Rusiji. U svakom slučaju, ovo pokazuje da ljudi u Nemačkoj žele mir, da ne žele nikakve isporuke oružja Ukrajini. Ljudi su umorni od toga. Za ove dve godine na Ukrajinu su bačene milijarde dolara, što nije donelo nikakav vojni uspeh. Naravno, to je očigledno svakome u Nemačkoj", dodaje Lindeman.
AfD je iskoristila odličan trenutak, pošto su Nemci umorni od podrške Ukrajini, inflacije, pada privrede, nelegalnih migranata i antiruske histerije. Takođe, rezutat izbora Tiringiji i Saksoniji pokazuje da su Istok i Zapad Nemačke i dalje podeljeni.
"Pozicija 'semafor' koalicije je oslabila. Postalo je jasno da politika koju na saveznom nivou vode tri stranke (FDP, SPD i Zeleni) građani ne odobravaju i ne žele. Naprotiv, svima je jasno da njihova politika uopšte nije u interesu nemačkog naroda, nije u interesu Evrope i ne doprinosi međunarodnom razumevanju na Istoku", govori za RT Olaf Kisling, zamenik predsednika parlamentarne grupe AfD u tiringijskom parlamentu.
AfD je već duže vreme na udaru liberalnih medija zbog svojih stavova, a pored optužbi za nacizam, nakon velikog uspeha na lokalnim izborima, AfD se susreće sa novim optužbama. Ovaj put im poručuju da "nisu demokrate".
"Pa da, često nas nazivaju nedemokratskom partijom. Ali druge stranke same sebe nazivaju demokratama. Mi se oslanjamo na Ustav. I pored parlamentarne demokratije koju danas imamo u Nemačkoj, zalažemo se i za elemente direktne demokratije u švajcarskoj verziji. Odnosno da narod ima više mogućnosti da iskaže svoju volju, po ustavu, da vlast dolazi od naroda, koji bi o svemu rešavao u stvarnosti, uz pomoć prava glasa," dodaje Kisling.
AfD želi direktnu demokratiju, uz direktno učešće naroda, a to je upravo ono što ne odgovara vladajućoj koaliciji na čelu sa kancelarom Šolcom.
Zbog toga, tvrde u AfD, "semafor" koalicija tvrdi da su pretnja demokratiji, jer vide Alternativu kao pretnju svojim planovima.
Prema rečima Kislinga, nemačkom narodu je potrebna sasvim drugačija politika od one koju vodi sadašnja vlast i koju vodi NATO.
"Znamo šta je demokratija, ali drugi su izgleda potpuno zaboravili šta je to. Recimo, imao sam priliku da uživo posmatram vojna dejstva u Ukrajini 2014. godine i znam da rat uopšte nije počeo kako to naši mediji pokušavaju da predstave," kaže Kisling.
Da je vladajuća koalicija zaboravila šta je to demokratija govori i činjenica da je AfD izgubila prvo mesto u Saksoniji i to samo dan nakon istorijskog rezultata. Naime, rezultati državnih izbora u Saksoniji, na kojima je pobedila partija Alternativa za Nemačku, ispravljeni su zbog "softverske greške".
Posle ponovnog prebrojavanja demohrišćani su sa 31,9 odsto glasova zauzeli su prvo mesto, dok je AfD druga sa 30,6 odsto.
Kako prenosi "Berliner cajtung", pozivajući se na lokalne zvaničnike, po jedno mesto CDU-a i jedno mesto AfD-a pripašće Šolcovoj stranci i Zelenima. Veoma demokratski.