Svet
Hiljadu evra keša na ruke: Nemačka izručuje silovatelje u Avganistan
Predlog za isplatu keša potekao je od ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, piše "Bild"
Nemačka je deportovala 28 državljana Avganistana u njihovu domovinu, što je prvi takav čin otkako su se talibani vratili na vlast 2021. godine, nakon što je Berlin poništio zabranu deportacija u zemlje koje smatra nebezbednim.
Taj potez usledio je nakon napada nožem na uličnom festivalu u gradu Zolingenu prošle sedmice, u kojem su tri osobe poginule, a osam povređeno.
Prva grupa od 28 Avganistanaca, svi osuđeni kao kriminalci, deportovana je u petak čarter letom "Katar ervejza" koji je krenuo za Kabul, objavio je ranije "Špigl", pozivajući se na bezbednosne izvore.
"To su bili državljani Avganistana, svi su bili osuđeni prestupnici koji nisu imali pravo da ostanu u Nemačkoj i protiv kojih su izdati nalozi za deportaciju", rekao je portparol kancelara Olafa Šolca Štefen Hebestrajt.
Gotovo sve stranke u Nemačkoj pozdravljaju deportaciju 28 Avganistanaca, međutim, keš od 1.000 evra koji je dobio svaki od njih je izazvalo burnu raspravu, piše "Bild".
Nekoliko političara iz CDU izneli su ozbiljne optužbe na račun vladajuće "semafor" koalicije, dok Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova ćuti.
Kako je došlo do isplate keša?
Otili Klajn iz CDU u Berlinu pomenuo je "čudno razumevanje zakona", rekavši da je 1.000 evra "direktno ruganje svakom poreskom obvezniku".
Kristof Plos, takođe iz CDU u Hamburgu, čak optužuje saveznu vladu za stvaranje "novih podsticaja za ilegalnu migraciju", iako bekstvo iz Avganistana, prema njegovim rečima, košta znatno više od 1.000 evra.
Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova se poziva na odgovornost regiona i ne želi ništa da kaže o tome kako je došlo do isplate keša.
Da li su nemačke savezne države zapravo bile isključivo odgovorne za plaćanje kriminalaca, pita se autor članka.
"Bild" saznaje da je predlog za isplatu keša od 1.000 evra potekao od ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer na sastanku s početka avgusta. Plaćanje je trebalo da obezbedi pravnu zaštitu za deportaciju. Naime, deportovani ne bi trebalo da imaju šanse da spreče njihov transfer u Avganistan na sudu pozivajući se na mogućnost osiromašenja.
Prema informacijama "Bilda", predlog da se Avganistancima isplati keš nakon deportacije podržala su i regionalna ministarstva unutrašnjih poslova predvođena CDU.
Pravdali su se time da deportacija teških zločinaca ne bi trebalo da propadne zbog nemačkih sudova, koji se žale da deportovanima preti siromaštvo u domovini. Koliko god da je bolno platiti 1.000 evra, uloženi novac bi garantovao da kriminalci ne mogu da podnesu tužbu, a takođe je znatno jeftinije od njihovog smeštaja u Nemačkoj.
Istovremeno, u regionalnim vladama predvođenim CDU postoji zabrinutost da li je suma previsoka. Prosečna plata u Avganistanu prošle godine bila je oko 170 evra mesečno, što znači da ovaj iznos dobijen od Nemačke 1.000 evra odgovara oko šest meseci plate.
Na pitanje "Bilda", Otili Klajn je rekao je da Nensi Fezer "snosi političku odgovornost", i da je preporuka "došla iz njene kuće".
"Ona kaže da je apsolutno razumljivo da savezne države žele da deportuju ozbiljne kriminalce od kojih se traži da što pre napuste zemlju, i da se oslanjaju se na preporuke savezne vlade. I ja sam srećan zbog svakog kriminalca koji je deportovan", rekao je on.
Međutim, dodaje da Fezer može da razume bes mnogih zbog isplate 1.000 evra silovateljima i drugim kriminalcima.
"Više od trećine stanovništva u Nemačkoj nema 1.000 evra ušteđevine", kaže Klajn. On poziva da se praksa isplate keša "odmah promeni".
Berlin je suspendovao deportacije u Avganistan pod vlašću talibana 2021. zbog zabrinutosti za ljudska prava. Takođe je zabranio proterivanje u Siriju, jer se ta zemlja ne smatra bezbednom zbog dugotrajnog građanskog rata.
Najveća ekonomija EU i dalje je glavna destinacija za migrante bez dokumenata. Prošle godine u Nemačkoj je zabeležen porast imigracije, pri čemu je broj ljudi koji su podneli zahtev za azil porastao za 51 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveća grupa azilanata, oko trećine, došla je iz Sirije. Turska je bila druga, a prati je Avganistan.
