Kineski izvoz u SAD predstavlja manje od dva odsto kineskog BDP-a, što je gotovo zanemarljivo, jer je Kina najveća globalna trgovinska sila, a pravi poslovi nisu oni koji se odvijaju sa Zapadom već sa globalnom većinom, piše brazilski analitičar Pepe Eskobar za sajt "Fond strateške kulture".
Kina je ovu igru sa SAD uvežbala do savršenstva, nastavlja Eskobar. Sastanci rukovodstva Kine sa izaslanikom američke administracije Džejkom Salivenom bili su samo formalna vežba. Na kraju krajeva, ono što je Kini zaista važno jeste posao.
"SAD i Kina nisu napredovale u pregovorima o pronalaženju rešenja za ukrajinsku krizu", rekao je Saliven posle sastanka sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jiem.
Naravno da nisu, pošto Peking prozire američke podvale o "prestanku vatre", dok za to vreme Vašington prelazi sve ruske crvene linije. Moskva još nije odgovorila na pravi način zato što Putin ima strpljenja koliko i Si Điping, piše Eskobar.
Zbog toga su zapadni mediji doslovno izbezumljeni, jer se Kina duboko integrisala u globalnu većinu, izazivajući na taj način totalitarni međunarodni "poredak".
Od Trampa do Bajdena, politika SAD je u odnosu na Kinu postigla mnogo. Deo tog paketa je i prepuštanje najvećeg teholološkog tržišta na svetu, kineskog, isključivo kineskim proizvođačima. Tome treba dodati i proterivanje 75 odsto vrhunskih kineskih naučnika iz SAD. Takođe, Kini je prepušteno i ogromno rusko tržište, sa preko 100 miliona potrošača, dok Peking za to vreme kupuje jeftinu energiju iz Rusije.
Ali, to je samo početak. Sankcije SAD su pomogle Pekingu da se još brže okrene politici "Mejd in Čajna 2025" i da postane lider u 10 visokotehnoloških sektora. Sledeća faza su ubrzani koraci ka dedolarizaciji, koja uključuje ekspanziju petrojuana. Kina se zaista vratila, i ostaće tu još veoma dugo vremena, ocenjuje brazilski novinar.
Opsesija Zapada je da kontroliše moderiranje sadržaja Telegrama
Polako ali sigurno napredujemo ka uspostavljanju novog svetskog sistema, kojim upravljaju suverene civilizacijske države. Kako podvlači Eskobar, Kina, Rusija i Iran se nalaze na njegovom čelu.
Međutim, put će biti dug i trnovit, sa još mnogo prepreka, što nas dovodi do aktuelne sudsko-tehnološko-geopolitičke sage o Pavelu Durovu, vlasniku društvene mreže Telegram.
Pavel Durov je postao talac na visokom nivou, u jednom od ključnih zemalja NATO-a, Francuskoj.
NATO-ove službe su konačno dobile polugu koju su dugo priželjkivale, primećuje Eskobar. Međutim, za sada nema odgovora na ključno pitanje: Šta je Durov ponudio zapadnim obaveštajcima za privremeni režim poluslobode. Kaucija koju je položio za njegove standarde je samo džeparac.
Durov je optužen da nije „sarađivao” sa zapadnim obaveštajcima. Opsesija Zapada je da kontroliše moderiranje sadržaja Telegrama i da konačno zabrani sve ruske kanale koji prenose stvarne informacije sa terena, od Ukrajine do podsaharske Afrike.
Telegram je društvena mreža po izboru globalne većine, koja se sada nalazi u srcu geopolitike. Dakle, ovo je samo još jedno poglavlje hibridnog rata Kolektivnog zapada protiv globalne većine, smatra Eskobar.
Telegram u Rusiji uveliko koriste državni i vojni organi. Gotovo je izvesno da Durov nema ključeve za dešifrovanje Telegrama. Verovatnije je da se oni nalaze u posedu njegovog brata Nikolaja, koji je matematički genije.
Za sada niko ne zna uslove sporazuma zapadnih službi sa Durovim. Ono što je jasno, jeste da su napravljeni nekakvi ustupci i da Durov nije pretvoren u Asanža 2.0. Ovi ustupci bi mogli da uključuju predaju nekih informacija zapadnim službama, što ne bi ugrozilo ruske državne tajne, dodaje brazilski analitičar.
Braća Durov su svakako svesna da bi svaka informacija, koja bi omogućila zapadnim obaveštajnim službama da ometaju blogere zbog njihovih političkih stavova, fatalno ugrozila kredibilitet Telegrama.
Svejedno je da li će sistem odlučiti da izvede Durova pred sud, ili će blokirati ovu mrežu u EU, to će Telegramu samo koristiti na globalnom nivou, zaključuje Eskobar.