Zašto gore crkve u Francuskoj?

Crkva Bezgrešnog začeća u gradiću Sen-Omer, na severu Francuske, izgorela je u ranim jutarnjim časovima u ponedeljak, 2. septembra. Prema pisanju lokalnih medija, zvonik crkve podignute sredinom 19. veka pretrpeo je značajna oštećenja, a bilo potrebno više od 90 vatrogasaca kako bi se požar obuzdao.

Vest o požaru u crkvi u provincijskom francuskom gradiću možda i ne bi privukla toliku pažnju svetske javnosti da nije reč o poslednjem u nisu sličnih incidenata u toj zemlji, čije su crkve postale česta meta napada iz mržnje.

To je bio slučaj i sa požarom u Sen-Omeru, pošto je policija ubrzo uhapsila osumnjičenog za njegovo podmetanje - tridesetdevetogodišnjeg Žoela Viguroa. Prema navodima lokalnih medija, on je i ranije hapšen zbog napada i podmetanja požara u verskim objektima, za koje je bio osuđen na 3,5 godine zatvora.

U međuvremenu, na društvenim mrežama su isplivale fotografije njegovog navodnog profila na Fejsbuku, na kojima se vidi da je on pratio stranice koje su delile islamističke sadržaje.

Požar u crkvi u Sen-Omeru privukao je pažnju šire javnosti nakon što je američki milijarder Ilon Mask na svom nalogu na Iksu podelio snimak požara, uz komentar: "Da li je ovo podmetnuto?"

Požar u crkvi u Sen-Omeru drugi je takav incident u Francuskoj ovog leta, pošto  je početkom jula goreo toranj katedrale u Ruenu, takođe na severu zemlje.

Na društvenim mrežama je, takođe, počela da kruži mapa na kojoj su, navodno, zabeleženi "svi požari u crkvama u Francuskoj tokom poslednje četiri godine". Pojedine objave te mape prikupile su više stotina hiljada pregleda. 

Međutim, reč je o staroj mapi, čiji je sadržaj izvučen iz konteksta. Prema pisanju AFP-a iz jula ove godine, na mapi su zabeleženi svi antihrišćanski incidenti - a ne samo požari u crkvama - koje je prikupio katolički blog "Opservatorija hristijanofobije" (L'Observatoire de la christianophobie).

Takođe, reč je o uglavnom o incidentima koji su se dogodili između 2016. i 2018. godine, a ista mapa je na društvenim mrežama deljena i nakon požara u pariskoj katedrali Notr Dam, koji je 15. aprila 2019. godine napravio značajnu štetu na najpoznatijoj francuskoj bogomolji.

Uzrok požara u katedrali Notr Dam nikada nije utvrđen, a istražitelji su odbacili mogućnost da je požar podmetnut. Francuske vlasti su saopštile da bi uzrok požara mogao da bude "kvar na električnim instalacijama" ili "zapaljena cigareta".

Paljenje crkava sve češća pojava u Francuskoj

Podmetnuti požari u crkvama su, međutim, poslednjih godina postali sve češća pojava, a iza njih se često nalaze antihrišćanski motivi. 

Primeri uključuju crkvu Svetog Petra od Matroja u Orleanu, koja je 2018. oštećena u požaru, kojem je prethodio napad tokom kog je zgrada išarana grafitima – uključujući i natpis "Alahu ekber".

Godinu dana kasnije, crkva u Egijeru, na jugu Francuske, spasena je od uništenja nakon što je jedan stanovnik tog mesta na vreme intervenisao i pozvao vatrogasne službe. Vlasti su kasnije potvrdile da je požar podmetnut.

I katedrala u Nantu se našla na udaru. Nju je 2021. zapalio ilegalni imigrant koji je čekao deportaciju Om je potom ubio sveštenika Olivijea Mera, koji mu je ranije obezbedio sklonište, pre nego što se predao policiji.

Koliko je crkava u Francuskoj izgorelo?

Prema podacima Opservatorije religijskog nasleđa (OPR), čiji je cilj da "sačuva i promoviše francusko religijsko nasleđe svih veroispovesti", u Francuskoj je tokom 2023. godine izgorelo 27 crkava, dok je u prvih šest meseci tekuće godine zabeleženo ukupno 12 takvih incidenata.

Iz OPR-a su za AFP rekli da je "većina požara izbila slučajno", kao i da su najčešći uzroci kvarne električne instalacije. 

U Akcionom planu za bezbednost katedara, koji je francusko Ministarstvo kulture objavilo 2023, navodi se da su najčešći uzroci požara loše instalacije, neadekvatno postavljene sveće, ali i "zlonamerne radnje" - među koje spadaju i namerno podmetnuti požari.

Preciznih podataka o broju napada na crkve u Francuskoj u poslednje dve godine nema, ali je u izveštaju francuske senatorke Izabel Floren i poslanika Ludovika Mendesa objavljeno da je tokom 2021. u to zemlji zabeleženo 857 napada iz mržnje usmerenih prema hrišćanima i njihovim svetinjama.

U preko 90 odsto slučajeva reč je o napadima na crkve i groblja.