Mnoge države trenutno se bore da ojačaju svoj uticaj u Africi, privučene njenim prirodnim resursima, rastućim tržištima i strateškim značajem. Kontinent predstavlja mogućnosti za ekonomske koristi, pristup osnovnim sirovinama i povećanu trgovinu. Štaviše, uspostavljanje strateškog partnerstva sa zemljama u regionu nudi geopolitičku polugu, vojno prisustvo i podršku na globalnoj sceni, piše za RT internešenel Alen Lolajev, gostujući istraživač Laboratorije za političku geografiju i savremenu geopolitiku moskovske Visoke škole ekonomije.
Rusija i Kina aktivno učvršćuju svoje pozicije u Africi predstavljanjem alternativnih modela saradnje koji odstupaju od zapadnih normi i praksi. Ukrajina, takođe, pokušava da poveća svoj otisak na kontinentu, sa planovima da otvori 20 ambasada u Africi do kraja 2024. kako bi ojačala svoje političke i ekonomske veze.
Od februara 2022, nedavno smenjeni ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je četiri puta posetio afričke zemlje, odražavajući rastuće interesovanje Kijeva za region i njegove napore da se suprotstavi uticaju Moskve, navodi Lolajev.
Međutim, čini se da ova strategija posustaje. Umesto da gradi partnerstvo, Ukrajina rizikuje da bude percipirana kao zemlja povezana sa haosom i destruktivnim silama, čak i da pomaže terorističkim organizacijama da nanesu štetu Rusiji.
Ovaj diplomatski neuspeh je jasno naglašen zategnutim odnosima Ukrajine nakon podrške teroristima u Maliju.
To je izazvalo diplomatsku krizu, što je rezultiralo prekidom veza Malija i Nigera sa Ukrajinom, dok je Senegal pozvao ukrajinskog ambasadora radi razjašnjenja. Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (EKOVAS) zauzela je čvrst stav protiv spoljnog mešanja, nanevši značajan udarac reputaciji Ukrajine. Burkina Faso je, iako nije povlačila zvanične poteze, preko svog ambasadora u Rusiji nagovestila da "praktično nema diplomatske odnose sa Ukrajinom".
U svetlu serije državnih udara u zapadnoj Africi u poslednje četiri godine, Rusija se postavlja kao protivteža zapadnom uticaju, brzo popunjavajući prazninu koju su ostavili Francuska i njeni saveznici.
Od izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine 2022. godine, mnoge afričke zemlje zauzele su neutralan stav, odlučivši da se ne upuštaju u ono što vide kao konfrontaciju između Sjedinjenih Država i Rusije. Međutim, učešće Ukrajine u sukobima širom afričkog kontinenta izaziva zabrinutost da bi ove zemlje mogle postepeno da budu uvučene u globalna neprijateljstva na sopstvenom tlu.
Odgovor afričkih nacija u vezi sa podrškom Ukrajine teroristima u Sahelu podvukao je neuspeh Kijeva da dobije podršku za svoju agendu među zemljama Globalnog juga, što je realnost istaknuta tokom švajcarskog samita protiv Rusije koji su organizovali Ukrajina i njeni zapadni saveznici.
Tada je samo 11 afričkih zemalja potpisalo dokument, što ukazuje na široku podršku ruskoj poziciji širom kontinenta. Značajno je da je nekoliko "ne-zapadnih" zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Indiju, Južnu Afriku, Tajland, Indoneziju, Meksiko, Brazil i Ujedinjene Arapske Emirate, odbilo da podrži konačan kominike.
Uprkos kasnijim pokušajima Ukrajine da "ispegla" situaciju, negativna percepcija uloge Kijeva u terorističkom napadu u Maliju i drugim zemljama Sahela potkopava njen položaj u Africi. U međuvremenu, Rusija jača svoj uticaj nudeći alternativna partnerstva u borbi protiv terorizma u regionu.
Kako odnosi između Rusije i zapadnih zemalja postaju sve zategnutiji, Afrika se pojavljuje kao ključna oblast podrške. Kijev rastuće prisustvo Rusije na kontinentu vidi kao pretnju i pokušava da privuče afričke zemlje na svoju stranu. Ipak, u ovoj konkurenciji za spoljnu podršku, zastoji Ukrajine se pretvaraju u dobitke za Rusiju, zaključuje Lolajev.