Američke vlasti su, kao i pre osam godina, optužile Rusiju za mešanje u predsedničke izbore u toj zemlji, a ovog puta se na udaru našao, normalno, RT. Optužbe protiv RT-a, međutim, mogle bi samo da budu sredstvo kojim će predsednički kandidat Donald Tramp biti uvučen u zamku obaveštajno-pravosudnih službi SAD zbog novembarskih predsedničkih izbora u toj zemlji...
Ministarstva pravde, spoljnih poslova i finansija SAD, naime, u sredu su najavila da će zajedničkim naporima sankcionisati i krivično goniti odgovorne za ono što je Bajdenova administracija nazvala "pokušajima ruske vlade da se manipuliše javnim mnjenjem SAD uoči novembarskih izbora".
Ministar pravde Merik Garland objavio je optužbe protiv dvoje zaposlenih u medijskoj mreži RT, kojima se na teret stavlja "zavera radi pranja novca i kršenje Zakona o registraciji stranih agenata".
Garland je optužio Konstantina Kalašnjikova i Elenu Afanasjevu da su "sproveli plan tokom koga je potrošeno skoro 10 miliona dolara na angažovanje kompanije sa sedištem u Tenesiju za objavljivanje i širenje proruskog sadržaja".
Informacije su "često bile u skladu sa interesom Rusije da poveća podele unutar SAD kako bi oslabile protivljenje Vašingtona ključnim ruskim interesima, posebno njenom tekućem ratu u Ukrajini", ustvrdio je američki državni tužilac.
RT je i ranije bio meta američkih napada
Ništa novo. RT se i prošli put kad se za time ukazala potreba našao na udaru američkih vlasti i obaveštajnih službi.
U izveštaju Kancelarije direktora Nacionalne bezbednosti (ODNI) koji je objavljen početkom 2017, neposredno pre nego što je Tramp stupio na dužnost predsednika SAD, ruskoj medijskoj kući je posvećeno sedam stranica.
RT je i tada optužen da je uticao na američke predsedničke izbore tako što je "služio kao platforma Kremlja za slanje poruka ruskoj i međunarodnoj publici". U izveštaju se navodi da su "ruski mediji tokom izborne kampanje 2016. o Trampu govorili uglavnom pozitivno, dok se o aktivnostima Hilari Klinton izveštavalo pretežno negativno".
Prema navodima iznesenim u tom izveštaju, tobožnja kampanja podrške Trampu na RT-u je počela u martu 2016. "doslednim" predstavljanjem republikanskog kandidata kao "mete nepravednog izveštavanja tradicionalnih američkih medija" koji su bili "potčinjeni korumpiranom političkom establišmentu" - kao da im Tramp zaista i nije bio meta, i to svakodnevnih napada i negativnog izveštavanja.
Očekivano, izveštaj nije pružio nikakve čvrste dokaze o ruskom mešanju, već se oslanjao na analize CIA, FBI i NSA koje su zasnovane na obaveštajnim podacima koje su prikupile tri agencije. CIA i FBI su imali "veliko poverenje" u rezultate izveštaja, dok NSA imao samo "umereno poverenje".
U izveštaju se sa "velikim poverenjem u ove procene" tvrdilo da je ruski predsednik Vladimir Putin "naredio sprovođenje kampanju uticaja 2016. godine usmerenu na predsedničke izbore u SAD" - iako će se na kraju ispostaviti da je čitava "ruska" afera bila lažna i da je samo poslužila kao formalni izgovor za špijuniranje Trampove predsedničke kampanje.
Ciljevi kampanje, kako je tada navedeno, bili su "podrivanje vere javnosti u demokratski proces SAD, omalovažavanje sekretarke Klinton i nanošenje štete njenim šansama na izborima i potencijalnom predsedničkom mandatu". Ruska vlada je, pod Putinom, "razvila jasnu preferenciju za novoizabranog predsednika Trampa".
Američki napadi na RT su bez osnova
"Polazište vlade SAD je da se Rusija preko RT mešala u američke izbore 2016, ali to uopšte nije činjenica, nego nedokazana tvrdnja tajne radne grupe koja se lažno predstavljala kao rad cele njihove obaveštajne zajednice. Dve trećine njihovog zloglasnog izveštaja je bio aneks star nekoliko godina, u kojem je neka nevladina organizacija analizirala emisije na RT Amerika, bukvalno nikakve veze sa izborima tu nije bilo", za naš portal kaže dugogodišnji novinar RT Amerika Nebojša Malić.
On objašnjava da je taj izveštaj poslužio da se unapred ospori legitimitet Trampovog predsedničkog mandata, poseje seme priče o "ruskom mešanju", i napravi presedan da se od medija traži registracija kao "stranih agenata."
"Bilo je nebitno što je par meseci kasnije specijalni tužilac konstatovao da nema nikakvih dokaza o Trampovim vezama sa Rusijom - njegov izveštaj je tvrdnju špijuna tretirao kao dokazanu činjenicu", ukazuje on.
Sa takvim viđenjem slaže se i politikolog i narodni poslanik Aleksandar Pavić, koji za RT Balkan kaže da se danas koristi ista metodologija kao i 2016, ali preventivno.
"Postoji pokušaj da se dezavuiše i dovede u pitanje Trampova pobeda na izborima. Zato će ova frakcija duboke države na svaki mogući način pokušati da je ospori. Oni se unapred spremaju za taj scenario, a sve je u funkciji daljeg zaoštravanja prema Rusiji", ističe on.
Pavić podseća da je Tramp najavio da je spreman da napravi dogovor sa Rusijom, što bi bilo "jako loše za vladajući, neokonzervativni deo duboke države".
Sin nekadašnjeg predsednika i aktuelnog republikanskog kandidata Donald Tramp Mlađi reagovao je na sličan način na najnovije optužnice protiv RT-a, pošto je na svom nalogu na Iksu kratko napisao: "Idemo ponovo. LOL."
Demokrate traže "žrtvenog jarca"
Nebojša Malić ukazuje da demokrate na ovaj način pokušavaju da pronađu "žrtvenog jarca" pred izbore, ali i da se verovatno pripremaju i druge akcije protiv Trampa.
"Ovo što sad rade, meni se čini da je s jedne strane traženje žrtvenog jarca pred sledeće izbore, ali i priprema terena za neke druge pravno-političke akcije za slučaj da Tramp ponovo pobedi. Ne voli samo Holivud nastavke i reprize", ističe on.
Aleksandar Pavić ističe da Trampovim protivnicima nisu potrebni nikakvi dokazi, kao što ih ni ranije nisu imali: "Tako je bilo i ranije, pošto mešanje Rusije nikada nije dokazano. Oni se više ni ne trude ni da pokažu dokaze. To je deo ne samo političke, već i geopolitičke borbe, a na udaru se sada našao i RT."
On dodaje da je očigledno da američki establišment gubi pozicije protiv multipolarnog sveta, koji predvode Rusija i Kina, zbog čega koriste sva sredstva koja imaju na raspolaganju.
Putin podržao Kamalu Haris
Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da će Rusija, s obzirom na to da je njihov "favorit" na američkim predsedničkim izborima Džozef Bajden izašao iz trke i predložio Kamalu Haris, u novembru navijati za aktuelnu potpredsednicu.
"Gospodina Bajdena su sklonili iz trke. On je svojim pristalicama preporučio da podrže Kamalu Haris. I mi ćemo tako i da uradimo. Podržavaćemo Kamalu", našalio se Putin.
Svoju odluku je "obrazložio" navodeći da se Harisova stalno smeje, "što znači da joj je dobro" i da neće slediti politiku svog suparnika Donalda Trampa koji je, za vreme svoje vlasti, Rusiji uveo sankcije kakve nije ni jedan američki predsednik.
"Ako je gospođi Haris toliko dobro, možda će se suzdržati od takvih akcija", u šali je dodao predsednik Rusije.
Poručio je da nije na Moskvi da bira predsednika SAD, kao i da će Rusija poštovati odluku američkog naroda.