Demokratija na francuski način: Makron odabrao premijera koji nije učestvovao na izborima

Predsednik Francuske Emanuel Makron imenovao je Mišela Barnijea za novog premijera zemlje, navodi se u saopštenju francuskog Predsedništva.

Sedamdesettrogodišnji Barnije predvodio je pregovore Evropske unije sa Velikom Britanijom o njenom izlasku iz bloka od 2016. do 2021. Pre toga, on je četiri puta bio ministar u francuskoj vladi između 1993. i 2009, dok je u dva navrata obavljao funkcije u evropskoj komisiji.

Barnije je član umereno desne partije Republikanci, koja je izborima osvojila svega četrdesetak od 577 poslaničkih mesta, odnosno oko 6,5 odsto glasova u prvom krugu. Barnije nije aktivno učestvovao na samim izborima.

Poslednjih dana se spekulisalo da mi Makron na mesto premijera mogao da imenuje Bernara Kaznevua, socijalistu koji je tu funkciju već obavljao od decembra 2016. do maja 2017, ili Gzavijea Bertrana, republikanca i predsednika saveta regiona O de Frans.

Prema pisanju "Politika", Makron se ipak odlučio za Barnijea zato što je reč o iskusnom političaru koji bi mogao da dobije podršku umerenih partija, ali koji u isto vreme zbog svojih godina neće biti pretendovati na mesto predsednika.

Taj portal navodi i da bi Nacionalno okupljanje (RN) Marin le Pen "makar kratkoročno" moglo da se uzdrži od glasanja protiv njegove vlade, što bi Barnijeu dalo određeni manevarski prostor. Međutim, RN bi tako postao "tas na vagi" svake sledeće vlade, dodaje "Politiko".

Poslanik RN-a Žan-Filip Tangi Barnijea je opisao kao "fosil koji je okamenila politika" i koji "nije zabeležio ništa osim neuspeha, čak ni na evropskoj sceni". On, međutim, nije otkrio da li će njegova stranka automatski podržati zahtev za izglasavanje nepoverenja njegovoj novoj vladi.

Predsedavajući RN-a Žordan Bardela je saopštio da je ta partija "primila k znanju" imenovanje Barnije, a da će odluke o daljim akcijama otkriti kada budu čuli njegove predloge.

Barnije je nakon napuštanja mesta evropskog pregovarača počeo da zastupa donekle evroskeptične stavove, a 2021. je rekao da bi Francuska trebalo da ima "pravni suverenitet" i da ne bi trebalo da bude obavezana odlukama Suda pravde EU i Evropskog suda za ljudska prava.

Francuska vlada je u tehničkom mandatu već puna dva meseca, s obzirom da nijedna politička opcija nije osvojila većinu u Donjem domu Parlamenta na izborima održanim krajem juna i početkom jula.

Levičarska koalicija Novi narodni front (NPF) osvojila je najviše poslaničkih mesta, ali ne i dovoljno za formiranje stabilne većine. Oni su predložili državnu činovnicu Lusti Kaste za mesto premijera, ali je Makron odbio da je imenuje zbog njenih veza sa partijom Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona.

Makronovi centristi odbijaju da sarađuju sa Melanšonom zbog njegovih "radikalnih stavova", a iz istog razloga su odbacili mogućnost saradnje i sa Nacionalnim okupljanjem. francuski predsednik je u više navrata pozvao na formiranje "republikanske većine, koju bi činile partije centra i umerene levice i desnice.

Iz Nepokorene Francuske su zapretili da će započeti postupak opoziva aktuelnog predsednika, ako on ne bude ispoštovao izbornu volju građana.