Durov se (nije) predao? Šta se dešava sa politikom privatnosti Telegrama?

Nakon što je osnivač Telegrama Pavel Durov priveden na pariskom aerodromu Burže 24. avgusta, njegova platforma se nalazi u centru pažnje javnosti širom sveta. 

Durov je osumnjičen je za "deset krivičnih dela, uključujući i saučesništvo u upravljanju onlajn platformom u cilju obavljanja nezakonitih transakcija organizovane grupe" i preti mu deset godina zatvora. Međutim ono što najviše zanima mnoge je da li će se promeniti privatnost platforme i da li će Telegram doživeti sudbinu Fejsbuka? 

Otvoreni kod i zatvoreni četovi

Ključna obeležja Telegrama uključuju šifrovanje end-to-end komunikacije, slanje poruka koje se same brišu nakon određenog vremena, podršku za grupne četove i kanale, otvorenu API platformu koja omogućava razvoj dodatnih funkcija i integracija kao i anonimne zatvorene kanale i četove. Durov je Telegram ponudio kao otvoreni kod, dok se serveri aplikacije nalaze širom sveta.

Upravo su zatvoreni (privatni) kanali i četovi bili na meti Francuske jer se najčešće zakon krši upravo na njima, dok moderacija za njih ne postoji. I to je naravno dobra strana za slobodu govora, ali tamna strana te funkcije su upravo protivzakonita delovanja. 

Durov je dosta puta isticao da Telegram ima predstavnika u Evropskoj uniji koji prima prijave u vezi sa korišćenjem Telegrama u EU i da je odavno lično pomagao u stvaranju direktne linije između Telegrama i Pariza za borbu protiv terorizma u toj zemlji.

Ono što je zadivilo mnoge je činjenica da je uhapšen i optužen Durova, a ne sam servis, što je naglasio i osnivač platforme. 

"Korišćenje zakona usvojenih u vreme pre postojanja pametnih telefona za krivično gonjenje generalnog direktora (onlajn servisa) za zločine koje su počinila treća lica na platformi kojom on upravlja je pogrešan pristup", ocenio je biznismen.

Raj za anarhiju? 

Anonimnost na internetu praktično ne postoji i to je činjenica. Međutim Telegram je uspeo da svojim korisnicima da maksimalnu slobodu u izražavanju mišljenja što se očigledno ne dopada državama poput Francuske koje vode "informacioni rat" i sa platformom "H" Ilona Maska zbog (odsustva) njima potrebne cenzure. Šta tek reći za Telegram.  

Durov je odbacio tvrdnje da je Telegram "raj za anarhiju" i dodao da administracija ove platforme svakodnevno briše milione opasnih objava i kanala.

"Potpuno su neistinite tvrdnje u pojedinim medijima da je Telegram nekakav anarhični raj. Svaki dan uklanjamo milione štetnih postova i kanala. Dnevno objavljujemo izveštaje o transparentnosti. Imamo direktne telefonske linije sa nevladinim organizacijama kako bismo brže obradili hitne zahteve", istakao je Durov.

Svojevremeno je Telegram bio zabranjen u Rusiji i Iranu, imao problema u Brazilu, ali nijedna od tih zemalja nije gonila Durova lično, već su sve zemlje pokušavale da se dogovore sa administracijom platforme kako bi našli zajednička "pravila igre". 

"Izgleda da je Pavel Durov isuviše sporo, a možda i uopšte nije, slušao zapadnjačke savete", izjavio je šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u razgovoru sa studentima Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.

Pritvaranje i pritisak se ne odnose samo na njega, i osnivač Mete Mark Zakerberg je bio pozvan u Senat i pristao je da sarađuje, kako je i sam priznao, podsetio je Lavrov.

Durov je izjavio da je Telegram spreman da napusti zemlje u kojima ne može da nađe zajednički jezik sa onima koji regulišu internet prostor.

"Uspostavljanje prave ravnoteže između privatnosti i bezbednosti nije lako. Morate da uskladite zakone o privatnosti sa zahtevima za sprovođenje zakona, a lokalne zakone sa zakonima EU", nastavio je Durov. 

Telegram može da napusti određenu državu ali svaka zabrana može veoma lako da se zaobiđe, počev od instaliranja VPN servisa do ugrađenog VPN-a u aplikaciju sa automatskom promenom servera. 

Šta će biti sa politikom privatnosti?

Telegram od osnivanja odbija da preda ključeve za kodiranje, i baš zbog toga je bio blokiran u Rusiji i Iranu. Prema rečima Durova, misija Telegrama je da "donosi dobro i štiti osnovna ljudska prava, posebno tamo gde se ta prava krše".

Upravo su ključevi ono što traži zvanični Pariz dok su ostala krivična dela samo prikriće. To je potvrdio i zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

"Jednom sam ga pozvao na sastanak još 2015. ili 2016. godine i rekao sam mu: vidite da sve što radite može biti nesigurno za državu. Teroristi mogu to da iskoriste. Pre ili kasnije ćete morati da predate ključeve za šifrovanje, na šta je on rekao: 'Nikada to neću učiniti'. Mislim da on stvarno veruje u to", rekao je Medvedev.

Portal "Tekkranč" je uzburkao javnost, napisavši da će Telegram početi da moderira privatne četove nakon što je Durov priveden u Francuskoj. Navodi se da je Telegram sa svoje stranice sa čestim pitanjima uklonio informaciju da su privatni četovi zaštićeni od zahteva za moderiranjem. Pored toga, na stranici sa čestim pitanjima, Telegram je dao imejl adresu na koju možete poslati zahtev moderatorima da uklone sadržaj tako što ćete priložiti link. Istovremeno, portal napominje da platforma nije javno objavila promene svoje politike moderiranja.

Na to je skrenuo pažnju i vlasnik platforme Iks Ilon Mask, koji je "izmene" prokomentarisao jednom rečju: "Zanimljivo". 

Međutim, informacija da će Telegram početi da moderira privatne četove (za sada) nije tačna. Mnogi mediji su napisali da je obrisani red navodno prešao u drugi odeljak – sa autorskim pravima. Ali je on uvek tamo i bio, a informacija o moderiranju je nestala iz odeljka o nelegalnom sadržaju što se vidi i na skrinšotovima. Prvi je iz 2016, drugi je današnji.

U međuvremenu, nakon objavljivanja vesti o promeni politike privatnosti, oglasio se i zvanični nalog Telegrama.

"Uvek možete da prijavite poruke iz bilo koje grupe moderatorima, deluje kao cinkarenje. Privatna ćaskanja su i dalje privatna – iako uvek možete da prijavite novo dolazno ćaskanje moderatorima koristeći 'blokiraj > prijavi'. Svako može da proveri naš kod i vidi da nema promena.  Promena čestih pitanja je učinila jasnijim kako da se prijave stvari, uključujući i preko DSA", navodi se u poruci. 

Pavel Durov je pod ogromnim pritiskom zbog prevelike težnje ka slobodi govora i mišljenja, što se očigledno ne dopada određenim političarima pa i državama, koje čine sve kako bi Telegram ponovio sudbinu Fejsbuka i Votsapa, koji otvoreno sarađuju sa vladom SAD i dele svaku informaciju. Telegram ima preko 950 miliona "živih" korisnika. To je platforma na kojoj skoro nema cenzure i to je ono što nekima smeta u informacionom ratu sa Rusijom, odnosno normalnošću.