Evropska komisija je, u vezi sa prvim obraćanjem saopštenjem osnivača Telegrama Pavela Durova nakon njegovog hapšenja, istakla da slučaj protiv njega u Francuskoj nije povezan sa Zakonom o digitalnim uslugama EU.
"Insistiramo na tome da se pravi razlika između postupaka u krivičnim predmetima u Francuskoj i primene Zakona o digitalnim uslugama EU. Nećemo davati nikakve komentare", rekao je portparol EK Erik Mamer na konferenciji za novinare u Briselu.
Podsetimo, Pavel Durov je u prvoj poruci na svom Telegram kanalu nakon hapšenja u Francuskoj, ocenio je tvrdnje da je Telegram "anarhistički raj" apsolutno netačnim i rekao da tim mesindžera svaki dan briše milione štetnih postova i kanala.
Kako je primetio, održavanje ravnoteže između obezbeđivanja privatnosti i bezbednosti nije lak zadatak.
Prema njegovim rečima, Telegram je spreman da napusti zemlje u kojima ne može da nađe zajednički jezik sa onima koji regulišu internet prostor.
Ranije je Evropska komisija, koja je pre izvesnog vremena značajno pooštrila kontrolu nad društvenim mrežama i globalnim medijskim platformama u EU usvajanjem takozvanog Zakona o digitalnim uslugama, za RIA Novosti saopštila da je pritvor osnivaču Telegrama Pavlu Durovu sproveden u u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Francuske, budući da se zakon koji je na snazi u EU o digitalnim uslugama ne može koristiti za hapšenja i krivično gonjenje.
Takođe su naveli da trenutno ne smatraju Telegram veoma velikom platformom u EU (45 miliona ili više aktivnih pretplatnika) i da nadgledanje usklađenosti platforme sa evropskim zakonima leži na državama članicama EU, kao i na belgijskom regulatoru, kome je povereno ovakvo praćenje na panevropskom nivou.
Belgijski institut za poštanske usluge i telekomunikacije (IBPT), koji ima zadatak da nadgleda rad mesindžera Telegram na nivou cele Evropske unije, zauzvrat je za RIA Novosti saopštio da nema nikakve veze sa pritvaranjem Pavela Durova, kao i da nije dobio nikakve informacije o ovom pitanju, niti je sarađivao sa francuskim vlastima.
Zakon o digitalnim uslugama stupio je na snagu u Evropskoj uniji 25. avgusta. U skladu sa ovim propisima, potrebne su digitalne platforme za suzbijanje dezinformacija, kao i pojava kao što su rasizam, trgovina drogom, šverc i prodaja falsifikovanih proizvoda. Od platformi se tražilo da objasne rad svojih algoritama, daju preporuke i ponude alternative.