U Izraelu je situacija izuzetno napeta, ne samo na granicama, već i unutar Izraela, u kome se skoro svi nalaze u ratnom stanju, s obzirom na sastav vlade Benjamina Netanjahua, piše italijanski politički pisac Andrea Marćiljano za sajt "Elektomagacine".
Unutar Izraela napetost dostiže tačku belog usijanja, nastavlja italijanski pisac. S jedne strane, opozicija, uključujući laburiste, predvodi sve veći narodni protest a, sa druge strane, vladu vodi sve manje popularni Bibi (Netanjahu). Izraelska vlada ide pravo u sukob, ne samo sa Hamasom, već i sa arapskim svetom i muslimanskim svetom, koji nije prihvatio nikakve sporazume sa Izraelom.
Događaje u Izraelu komplikuje i problem preostalih izraelskih talaca, koji se i dalje nalaze u rukama Hamasa. Opozicija ih koristi protiv vladajućeg Likuda i Netanjahua, optužujući ga da je potpuno nezainteresovan za njihovu sudbinu.
Ali ono što je zaista važno jeste stvarnost, sa kojom se izraelska vlada najzad suočava, smatra Marćiljano, a to nije ni laka ni utešna stvarnost. Izraelski problem je, pre svega, percepcija koju okolni arapski svet ima o Izraelu, a ta percepcija je realna i krajnje negativna.
Realna, jer su Arapi, ili barem njihovi lideri, svesni da je prvi problem Izraela demografski i da mu vreme ne ide u prilog.
Jedan ubijeni Izraelac vredi hiljadu, ili deset hiljada Arapa, dodaje italijanski pisac. Prevedeno na jednostavniji jezik: Arapi su potrošni materijal, Izraelci nisu.
I lideri neprijatelja Izraela – Hamasa, Hezbolaha i drugih – i onih arapskih država, sa Saudijom i Jordanom na čelu, koje pokušavaju da održe dobre odnose sa Tel Avivom, savršeno su svesni toga. Oni ponekad sarađuju sa Izraelom, znajući da je njegov poraz samo pitanje vremena. I strpljivo čekaju, piše Marćiljano.
Ovde je potrebno odvojiti tumačenje situacije od predrasuda koje imamo mi zapadnjaci, Evropljani. Nisu samo Izraelci Semiti. I Arapi su takođe Semiti. Šta onda znače optužbe koje stalno pristižu sa Zapada, da je Izrael na udaru antisemitizma, pita se Marćiljano.
Arapi predstavljaju ogromnu većinu semitskog sveta, zbog čega Izrael i Izraelce doživljavaju kao strance, kao osvajače i kao produžetak zapadnog kolonijalizma, a upravo to predstavlja pravi problem Izraela.
Zato Arapi doživljavaju Izraelce kao strance, tvrdi Marćiljano. Kao Evropljane ili, što je još gore, kao Amerikance. Oni su došli na arapsku teritoriju zahvaljujući zapadnom kolonijalizmu, kao ispostava stranog i neprijateljskog Zapada.
Pogledajmo činjenice, koje su jasne i jednostavne, piše italijanski autor. Izraelsko društvo i kultura je, pre svega, izraz Dalekog zapada, potpuno strana bliskoistočnoj, bilo islamskoj bilo hrišćanskoj kulturi. Nekad je jevrejska kultura živela u potpunom skladu sa arapskim i bliskoistočnim svetom. Ovde govorimo o bliskoistočnom judaizmu od pre jednog veka.
Ovaj judaizam je potpuno tuđ cionizmu, koji je izraz jednog oblika evropske kulture. Cionizam je nastao po uzoru na francuski nacionalizam i prožet je elementima iz Istočne Evrope. Bliskoistočni kontekst, u koji je veštački ubačen, potpuno mu je stran.
Arapi, i ekstremisti i umereni, vide Izrael samo kao izdanak, tačnije kao čuvara Zapada. Izrael je za njih neprijatelj koji kontroliše arapski svet i onemogućava njegovo buđenje, dodaje italijanski pisac.
Izrael je strano telo na arapskoj teritoriji. Što pre to shvatimo i prestanemo da se poigravamo krivicom zbog evropskog antisemitizma iz 20. veka, biće bolje za nas, zaključuje Andrea Marćiljano.