Svet
Gebelsova vila postaje centar za edukaciju? Želi je Evropsko jevrejsko udruženje
Građevina je toliko propala, da nije bezbedno da ljudi ulaze unutra, tako da su potrebna značajnija ulaganja
Evropsko jevrejsko udruženje zainteresovalo se za vilu šefa nacističke propagande Jozefa Gebelsa, koja je zarasla u korov jer niko nije hteo da je uzne čak ni besplatno.
Ova organizacija želi da kupi imanje i pretvori ga u edukativni centar o tome kako je propaganda dovela do Holokaust.
Žele da se pozabave i aktuelnom propagandom u eri "rastuće mržnje i antisemitizma, kaže za Juronjuz rabin Menahim Margolin.
"Ponovo ćemo se naći u situaciji da će, ne samo u Nemačkoj, nego i u drugim zemljama Evrope, biti zvanično demokratski izabrane vlade, a ljudi koji će biti izabrani, biće oni koji mrze Jevreje, koji mrze one koji su drugačiji od njih", rekao je rabin Margolin.
Građevina je toliko propala, da nije bezbedno da ljudi ulaze unutra, tako da su potrebna značajnija ulaganja, kako bi bila pretvorena u funkcionalan prostor za učenje.
Iz Evropske jevrejske organizacije kažu da će uložiti deo sredstava, ali žele i učešće vlasti. Ipak, vlada nije sigurna da to može da priušti.
"Projekat Evropske jevrejske organizacije je definitivno vredan, ali je problem finansiranje", rekao je za Juronjuz Senator finansija u Berlinu Štefan Evers.
Iako postoje i druge ozbiljne ponude za tu građevinu, ne dolazi u obzir da dospe u ruke ljudima koji bi mogli da je zloupotrebe, dodaje Evers, ubrajajući u tu grupu ekstremiste, koji bi mogli da je preuzmu u ideološke svrhe.
Vila se inače nalazi u blizini Berlina u državi Brandenburg, u kojoj će se za samo nekoliko nedelja održati izbori.
Vila je izgrađena 1939. u šumovitom krajoliku oko 40 kilometara severno od Berlina.
Služeći mu kao vikendica van Berlina, Gebels je u vilu često pozivao goste – druge nacističke čelnike, umetnike i glumce, a koristio ju je i kao "ljubavno gnezdo" za vanbračne afere.
Kuća ima ostatke podzemnog bunkera, bioskop i još netaknutu bogato ukrašenu banket salu, sa kaminom, tavanicom od hrastovine i francuskim prozorima koji pružaju pristup velikoj terasi.
Posle rata, imanje od 17 hektara kratko je korišćeno kao bolnica, a onda ga je preuzeo podmladak Komunističke partije Istočne Nemačke, pa je sagrađen centar za treniranje kao i objekti za spavanje.
Sa ujedinjenjem dve Nemačke 1990. godine, lokalitet je ponovo potpao pod vlasništvo Berlina.
