Evropska unija ne namerava da prizna legitimitet izbora za krimski parlament i lokalne savete, saopštila je Evropska služba za spoljne poslove.
"EU ne priznaje takozvane izbore i njihove rezultate na Krimu. Oni su nevažeći i ne mogu imati nikakve pravne posledice", navodi se u saopštenju.
Osim toga, EU je takođe zapretila "posledicama" za one koji su bili uključeni u organizovanje i sprovođenje glasanja na Krimu očigledno zaboravljajući da se Krim vratio pod okrilje Rusije nakon referenduma, u martu 2014. godine, a to je podržalo 96,77 odsto građana.
Prethodno je lider Krima Sergej Aksjonov rekao da su izbori za krimski parlament i lokalne savete "održani bez većih prekršaja, maksimalno otvoreno i demokratski".
Naime, u Rusiji su od 6. do 8. septembra održani izbori za guvernere i poslanike regionalnih parlamenata, kao i glasanje za kandidate za upražnjena mesta u Državnoj dumi.
U kampanji su učestvovali predstavnici 16 političkih partija i samonominovani.
Izbori su održani u 83 od 89 ruskih regiona (sa izuzetkom Ingušetije, Donjecke i Luganske Narodne Republike, Zaporoške, Magadanske i Hersonske oblasti).
Rezultatom izbora biće popunjeno više od 35.000 poslaničkih mandata i izbornih mesta.
Krim je ponovo postao ruski region nakon referenduma u martu 2014. godine, na kojem se 96,77 odsto birača Krima i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja izjasnilo za povratak Rusiji.
Evropska unija je više puta izjavljivala da ne priznaje ulazak Krima i Sevastopolja u sastav Rusije, dok je rusko rukovodstvo više puta izjavilo da su stanovnici Krima demokratski, u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, glasali za ponovno ujedinjenje sa Ruskom Federacijom.
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je "konačno zatvoreno".