Svet
Dragijev izveštaj o konkurentnosti: "Nemoguć plan", da li je EU osuđena na "sporu agoniju"?
Razloga za nevolje EU ima mnogo, loše osmišljena finansijska tržišta, preskupa energija, istraživanje i razvoj nasumično podeljeni među različitim zemljama, a rešenja je malo: neka se čine previše komplikovanim, a neka neostvarivim, piše "Politiko"
Predviđanja Marija Dragija za Evropu su sumorna, a što je još gore, iako zna kako da to poboljša, verovatno ne može, piše "Politiko" analizirajući juče predstavljeni izveštaj italijanskog političara o ponovnom pokretanju ekonomije EU i obuzdavanju američke i kineske dominacije.
"Bićemo društvo koje se u suštini smanjuje", rekao je bivši šef Evropske centralne banke u Briselu u ponedeljak dok je predstavljao svoje ideje.
Prošle nedelje je bio njegov 77. rođendan i možda su te proslave odigrale ulogu u sumornoj analogiji, dodaje se u tekstu.
"Ovu tortu koja postaje sve manja ― delimo sa sve manjim brojem ljudi", zapazio je on.
"Rast se usporava u Evropi već duže vreme, ali mi smo to ignorisali... Sada to više ne možemo da ignorišemo. Sada su se uslovi promenili", naveo je Dragi. "Situacija je zabrinjavajuća."
Stručnjaci se slažu sa njegovom dijagnozom da Evropa klizi u ekonomsku divljinu, ali šta učiniti u vezi s tim je teži deo.
Jasno je da EU ima veliki problem sa produktivnošću jer njeni radnici generišu manje proizvodnje po satu od onih u Sjedinjenim Američkim Državama.
Razloga za nevolje Evrope verovatno ima onoliko koliko je Dragi imao rođendanskih svećica: EU ometaju loše osmišljena finansijska tržišta, energenti su preskupi, istraživanje i razvoj su nasumični i podeljeni među mnogo različitih zemalja, njena sve sukobljenija politika čini dogovor o bilo čemu frustrirajućim i bolnim (i teško ostvarivim).
Ukratko, Evropa je manje od zbira svojih delova, što je prikazano u izveštaju o protekle dve decenije, koji je Dragi predstavio u ponedeljak.
"Vodeće firme u istraživanju i investicionoj potrošnji su iste one koje smo imali pre 20 godina – proizvođači automobila. Sjedinjene Države su bile iste, automobili i farmacija, pre 20 godina. Sada je sve digitalno", rekao je on.
Kina ne samo da sustiže Evropu, već je u oblastima kao što je industrija električnih vozila čak i prevazilazi.
Dragijeva vizija o tome kako reagovati, fokusirana na čistu energiju, visoku tehnologiju i otpornost, je ambiciozna. Predlozi obuhvataju reformu energetskog tržišta, labavija pravila o spajanju kompanija, pa čak i promene u procesu zakonodavnih konsultacija.
On želi da iza projekta stavi ozbiljnu finansijsku moć: dodatnih 800 milijardi evra godišnje u privatnim i javnim investicijama, do pet odsto BDP-a, što bi bio neviđeni skok u potrošnji i daleko više od jedan do dva procenta BDP-a EU za Maršalov plan obnove Evrope posle Drugog svetskog rata.
Ili ćemo to uraditi ili nas čeka spora agonija, upozorio je Dragi.
Međutim, magični štapić koji bi to učinio mogućim ne postoji, a proces donošenja zakona u EU je glomazan, spor i na svakom koraku ga koči neslaganje manjine.
Nigde problemi nisu izraženiji nego kada su u pitanju finansije.
Dragi želi više zajedničkog zaduživanja. EU ga je uvela na ograničen način tokom pandemije kovida 19 kako bi pomogla ekonomski oporavak članica. Ali čini se da ponavljanje takvog postupka blokira grupa zemalja, poput Nemačke i Holandije, koje imaju nizak nivo duga i ne žele da podrže svoje zaduženije susede.
Prošlo je manje od tri sata nakon što je Dragi završio svoje izlaganje, a nemački ministar finansija Kristijan Lindner je već saopštio da "Nemačka neće pristati" na zajedničko zaduživanje. Toliko o tome.
Više "sopstvenih resursa", kako Brisel govori o porezima na nivou EU, zahteva da svaka zemlja pristane na njih pre nego što budu uvedeni. A to izgleda gotovo nemoguće u ovom političkom pejzažu.
Drugi izvori gotovine, kao što je korišćenje fondova EU izdvojenih za pomoć manje razvijenim evropskim zemljama, nailaze na slične političke probleme.
U svom izveštaju, Dragi je bio osvežavajuće direktan, čak i otvoren, ali dijagnoza je prvi korak i nije garancija da ćete pronaći lek, navodi "Politiko".
Propadanje kontinenta nije unapred predodređeno. I ranije se Evropa vraćala na svoje noge, kao što je slučaj sa ekonomskim čudom koje je usledilo posle dva svetska rata.
Ali jedna je stvar preživeti krizu. Sporo ključanje je drugačije. Rast sporiji za jedan procentni poen skoro je neprimetan tokom godinu dana, ali tokom decenije ili dve postaje nepremostiv jaz.
U međuvremenu, torta postaje sve manja.
