Između demagogije i lažnih obećanja: Ima li Kamala Haris plan za američku ekonomiju?
"To je ekonomija, glupane." Legendarna rečenica koju je tadašnji kandidat demokrata Bil Klinton koristio kako bi napao učinak svog rivala na predsedničkim izborima 1992. godine Džordža Buša Starijeg postala je najpoznatiji simbol nepisanog pravila američke politike - da je za glasače u toj zemlji stanje američke ekonomije najvažnije političko pitanje.
Tako će, po svoj prilici biti i na američkim izborima zakazanim za novembar ove godine.
Očekivano, ekonomija je bila jedna od najznačajnijih tema tokom debate između aktuelne potpredsednice SAD i kandidata Demokratske partije Kamale Haris i njenog republikanskog rivala Donalda Trampa.
Harisova, međutim, nije iznela nikakav konkretan plan za američku ekonomiju koji bi sprovela ako se sledećeg januara bude uselila u Belu kuću - sa izuzetkom predloga za dve poreske olakšice i nekoliko dobro uvežbanih floskula o "značaju malih preduzetnika", njeno obraćanje nije sadržalo nikakve predloge za rešavanje nagomilanih ekonomskih problema u Americi.
Analitičar Branko Pavlović za RT Balkan kaže da Kamala Haris tokom debate nije iznela nikakav konkretan ekonomski plan, već da je došla sa floskulom kako želi da stvori "ekonomiju mogućnosti".
"Ona je išla na čistu demagogiju, koja nažalost postoji i kod nas: poresku olakšicu od 6.000 dolara za porodice sa decom i 50.000 dolara poreskih olakšica za mala preduzeća. Njeni konkretni predlozi su smešni", ističe on.
Pavlović dodaje da se ni Tramp nije proslavio kada je reč o ekonomiji, pošto je rekao samo da je u vreme njegovog mandata sve bilo bolje, kao i da će zato biti opet: "Sve je to maglovito."
Kakva budućnost očekuje američku privredu?
Očekuje se da će Harisova krenuti stopama aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i nastaviti sa njegovom ekonomskom politikom - koju predsednička administracija već godinama pokušava da popularizuje pod nazivom "Bajdenomiks" (Bidenomics).
Dve glavne ekonomske inicijative Bajdenove administracije su Zakon o smanjenju inflacije, čiji je zvanični cilj "smanjenje budžetskog deficita i cena lekova", kao i Zakon o investicijama, infrastrukturi i poslovima, koji predviđa ulaganje više stotina milijardi dolara u izgradnju nove i popravku postojeće infrastrukture širom zemlje.
Međutim, iako su američki zvaničnici na svaki način pokušali da predstave Bajdenovu ekonomsku politiku kao nesumnjivi uspeh, većina Amerikanaca ne misli tako. Prema istraživanju "Galupa" iz maja ove godine, svega 38 odsto Amerikanaca ima poverenje u ekonomsku politiku aktuelnog predsednika, što je oko deset procentnih poena manje u odnosu na Trampa i Baraka Obamu u istom periodu njihovih mandata.
"Ekonomski plan demokrata je ovo što gledamo već tri i po godine: diži BDP masovnom imigracijom i upumpavanjem novca u Volstrit, udari porez na milijardere i forsiraj 'zelenu agendu'", kaže za RT Balkan dugogodišnji novinar RT Amerika Nebojša Malić.
On dodaje da cela priča može da se sumira stavkom iz Bajdenovog Zakona o smanjenju inflacije: "Oni su namenili 40 milijardi dolara za uvođenje interneta u seoske krajeve a, do sad nisu uveli niti jedan priključak. Otud je jasno zašto od spominjanja ekonomije beže kao đavo od krsta."
O neuspehu Bajdenove ekonomske politike svedoči i činjenica da zvaničnici predsedničke administracije sve ređe koriste termin "Bajdenomiks" u javnim obraćanjima - za razliku od republikanca, koji ga sve češće koriste u svojim napadima na aktuelnog predsednika.
Da ekonomska politika američke administracije ne daje rezultate smatra i Branko Pavlović.
"Amerika ima relativno skroman rast uz budžetski deficit od 6 do 7 odsto. Vidi se da taj rast ne dolazi ni iz kakve konkurentnosti ili produktivnosti, već iz carina i subvencija. Ali kada vidite da to što se subvencioniše nije isplativo. Dokle god SAD budu mogle da upumpavaju novac ekonomija će opstajati, ali to se bliži kraju", objašnjava on.
Branko Pavlović smatra da ni jedna ni druga američka partija nema jasan plan kako da smanji javni dug, koji danas iznosi neverovatnih 35 biliona dolara - odnosno čak 123 odsto BDP-a. Prema podacima američke kompanije za upravljanje imovinom "Apolo global menadžment", SAD sada troše čak tri milijarde dolara na otplatu kamata svakog dana.
"Javni dug će nastaviti da raste, a mislim da bi FED uskoro mogao da pusti inflaciju da poraste kako bi pokušali da da smanje. To će, naravno, imati katastrofalne posledice, pre svega po ulogu dolara u međunarodnim transakcijama", ističe Pavlović.