Američka ekonomija sve slabija: Ne pomažu ni konfrontacija, ni podrška vojnim sukobima

Američka vojna i finansijska podrška Ukrajini i sankcije SAD i NATO-a protiv Rusije su očigledno neuspešni, kao što su ranije propale i sankcije protiv Kube, Irana i Kine, dok se BRIKS sve efikasnije suprotstavlja politici SAD, koje pokušavaju da zaustave imperijalni pad vojnim sukobima, piše Ričard Volf, profesor ekonomije na Univerzitetu Masačusets za "Ejža tajms".

Profesor Volf je autor niza knjiga, kao što su "Razumevanje kapitalizma" i "Razumevanje socijalizma", a njegove emisije emituju mnoge radio stranice i televizijske mreže u Americi.

Istoriju pokazuje, nastavlja Volf, da imperije obično reaguju na periode propadanja konfrontacijama i vojnim akcijama, što samo akumulira troškove i negativne efekte do nivoa koji više ne mogu da kontrolišu.

Džefri Saks: SAD nisu u stanju da se takmiče s Kinom i Rusijom i to predstavlja pretnju

Politika čiji je cilj bilo jačanje imperije sada počinje da je potkopava. Društvene promene mogu jačati, usporiti ili čak preokrenuti pad. Međutim, ukoliko imperijalne vođe počnu da poriču opadanje imperije, to će dovesti do ubrzanja. Društveni problemi se mogu negirati, umanjivati ili se za propadanje imperije mogu okriviti pogodni žrtveni jarci: imigranti, strane sile ili etničke manjine.

Američka imperija, koja je proglašena Monroovom doktrinom (1823), napredovala je tokom 19. i 20. veka i doživela je vrhunac između 1945. i 2010. godine.

Sovjetski Savez je tokom Hladnog rata predstavljao ograničene političke i vojne izazove, ali ne i ozbiljnu ekonomsku pretnju po SAD. U stvari, Hladni rat je bio suprotstavljanje čiji je ishod bio unapred poznat. Svi potencijalni ekonomski konkurenti američke imperije uništeni su u Drugom svetskom ratu.

Jedinstvena globalna pozicija SAD, sa njenom disproporcionalnom pozicijom u svetskoj trgovini i investicijama, s vremenom je postala neodrživa.

Kina pokazuje put ka istinskoj multipolarnosti

SAD nisu mogle vojno poraziti Koreju od 1950. do 1953, kao što su izgubile ratove u Vijetnamu, Avganistanu i Iraku. Ni NATO alijansa nije mogla da promeni ishod ovih ratova.

I u oblasti trgovine, investicija i finansija, možemo posmatrati opadanje američke imperije, koje prati sunovrat američkog dolara.

Decenijama, širom Globalnog juga, zemlje, industrije ili firme, koje su tražile kredite ili investicije, odlazile su u London, Vašington ili Pariz, ali sada ih traže u Pekingu, Nju Delhiju ili Moskvu, konstatuje američki ekonomista.

Propadanje neke imperije povećava mogućnosti za konkurentska carstva. Međusobno suprotstavljanje imperija samo u prošlom veku dovelo je do dva svetska rata, a slični su i uzroci ratova u 21. veku, u Avganistanu, Iraku, Siriji, Ukrajini ili Gazi, tvrdi Volf.

Kina predstavlja poseban analitički problem. Jedna polovina njenog hibridnog ekonomskog sistema je kapitalistička, ali postoje preduzeća u državnom vlasništvu, koje pokreću različiti motivi i koja ne teže isključivo profitu. Na sličan način, vladavina Komunističke partije nad državom, uključujući državno regulisanje celokupne kineske ekonomije, omogućava drugačije ciljeve nego što je profit, dodaje profesor ekonomije.

Pošto Kina i njeni glavni ekonomski saveznici, okupljeni u BRIKS-u, čine savez koji se suprotstavlja opadajućoj američkoj imperiji i njenim glavnim ekonomskim saveznicima (G7), kineska jedinstvena pozicija može dovesti do ishoda drugačijeg od nekadašnjih sukoba imperija, smatra Volf.

Globalizacija na američki način je konačno propala

U prošlosti je dominacija jedne imperije obično zamenjivala dominacija druge. Međutim, kineska istorija uključuje i ranije kineske imperije, koje su se uzdizale i padale, a to je još jedan jedinstveni kvalitet Kine.

Kineska istorija i njena sadašnja hibridna ekonomija mogu uticati na to da Kina ne postane samo još jedna imperija, već da, umesto toga, postane istinski multipolarni entitet, kaže američki ekonomista.

Jedan od istorijskih primera pruža nam Britanija, koja je najpre povela dva rata protiv nezavisnosti njene severnoameričke kolonije (1775–83. i 1812–15.), ali oba rata je izgubila.

Britanija je na kraju na veoma bolan način naučila ovu lekciju: da mirna koegzistencija može da omogući obema silama rast, uključujući i trgovinu i investicije. Na koncu, mirna koegzistencija rezultirala je time da jedna imperija na miran način ustupi mesto drugoj, kaže Volf.