Oko 350.000 rezervista u Izraelu prinuđeno je da svoje porodične obaveze, posao ili studije stavi mesecima "na čekanje" kako bi učestvovali u operacijama u Pojasu Gaze ili protiv Hezbolaha na severu.
Višemesečne rotacije rezervista predstavljaju problem, ne samo za vojsku koja ne može da popuni svoje redove, već i za državu gde manjak radnika negativno utiče na ekonomiju, dok istovremeno raste bes zbog odbijanja ultraortodoksnih Jevreja da se mobilišu.
Sa oko 170.000 aktivnog osoblja na 10 miliona stanovnika, izraelska vojska je velika po globalnim standardima. Ali još uvek je premala da se nosi sa aktuelnim pretnjama i borbama na više frontova, piše "Blumberg".
Nedostatak trupa usmerio je pažnju javnosti na pripadnike ultraortodoksnee zajednice, koji čine oko 13 odsto stanovništva i uglavnom ne služe vojsku.
Izraelska javna podrška ratu i dalje je jaka, a potreba za vojnim pojačanjima još veća. Napori SAD, Katara i Egipta da ubede administraciju premijera Benjamina Netanjahua i rukovodstvo Hamasa da pristanu na prekid vatre bili su bez rezultata. Hezbolah je upozorio da neće prestati sa prekograničnim napadima, a džepovi drugih militantnih grupa predstavljaju dodatnu pretnju.
Teret se oseća i u "državnoj kasi" budući da su preduzeća prinuđena da posluju sa smanjenom radnom snagom. To je prošle godine doprinelo padu privrednog rasta na dva odsto - skoro upola manje od stope koju je Ministarstvo finansija očekivalo pre izbijanja rata - uz dalje usporavanje na 1,1 odsto predviđeno za 2024.
Izraelska politika u pogledu trupa počela je kao potraga za "narodnom vojskom", gde bi jevrejski imigranti iz Evrope i širom Bliskog istoka bili spojeni u jedan identitet.
Građani su regrutovani kada bi napunili 18 godina i služili su tri godine pre odlaska u rezerviste kada su pozivani nekoliko nedelja godišnje na obuku ili na poslove čuvanja i patrole.
Kako je vojna tehnologija napredovala i stanovništvo raslo, potreba za univerzalnim vojnim rokom postala je manje hitna, a kriterijumi za služenje su olakšani. To je takođe imalo finansijskog smisla, pošto je potrošnja na odbranu porasla na preko 20 odsto bruto domaćeg proizvoda 1970-ih i ranih 1980-ih, što je stavilo ogroman pritisak na ekonomiju i podstaklo inflaciju.
Arapi, koji čine oko 20 odsto stanovništva, uvek su bili izuzeti i bilo je malo javnog pritiska da se to promeni. Ipak, sada u vreme rata, izuzeće za ultraortodoksne Jevreje postalo je izvor društvenih tenzija.
Kada je Izrael formiran 1948. godine, ultraortodoksni Jevreji koji su studirali u bogoslovijama, njih nekoliko stotina, bili su izuzeti. Od tada, grupa je porasla i procenjuje se da ima oko 60.000 ultraortodoksnih muškaraca regrutnog uzrasta koji nisu služili vojsku.
Sekularni delovi izraelskog društva, ali i neki moderni Jevreji, sada glasno zahtevaju da i ultraortodoksni podele teret ratovanja. Ogorčenost je podstaknuta stotinama mrtvih i hiljadama povređenih među vojnicima koji ratuju u Gazi.
"Morate da regrutujete bar neke od njih", rekao je Jagil Henkin, vojni istoričar i saradnik na Jerusalimskom institutu za strategiju i bezbednost. "Imamo premalo vojnika koji nose teret."
Pošto masovna regrutacija ultraortodoksnih nije izvodljiva, vojska je preduzela neke kratkoročne mere u pokušaju da poveća broj ljudi. Među njima je nacrt zakona o produženju vojnog roka za nekoliko meseci, kao i uredbe kojima bi se podigla starosna granica za mobilizaciju.
Stotine bivših vojnika, koji su već prešli tu starosnu granicu, dobrovoljno su se prijavili na dužnost.
Među njima je Joaz Hendel (49), bivši ministar komunikacija, koji je pomogao u organizovanju novog bataljona bivših vojnika specijalnih snaga, uglavnom u 40-im i 50-im godinama.
Iako možda nisu u tako dobroj formi kao što su bili kada su imali dvadeset, i danje su dovoljno spremni da izvrše misije i uspešno su se borili nekoliko meseci u Gazi, rekao je Hendel.
"Moramo da se uverimo da su naše granice dovoljno bezbedne i da znamo kako da zaštitimo narod Izraela", rekao je on. "Nema drugih pravih rešenja osim da imate trupe na terenu."