"Fajnenšel tajms": Nemačka vlada zaglavljena u trajnoj krizi zbog Ukrajine

Vlada Olafa Šolca je trebalo da bude jedna od najnaprednijih, ali je optimistične prognoze pomračio sukob u Ukrajini koji je gurnuo zemlju u energetsku krizu, izazvao haos u javnim finansijama i radikalno promenio političku agendu, piše "Fajnenšel tajms". 

Šolc je položio zakletvu kao nemački kancelar prošlog decembra, na čelu vlade bez presedana koju čine Socijaldemokrate, Zeleni i Slobodne demokrate, a koja je obećala novi početak nakon 16 godina vlasti Angele Merkel. 

"Obećali su novo buđenje, ali od toga nije ostalo mnogo", kaže Andrea Romel, profesorka komunikacija iz Berlina i dodaje "da su umesto toga zaglavljeni u trajnoj krizi".

Šolc, bivši gradonačelnik Hamburga obećao je "najveću industrijsku modernizaciju Nemačke u poslednjih 100 godina" i da će zemlja postati pionir zelene ekonomije. 

To bi značilo izbacivanje uglja brže nego što je planirano, rast korišćenja energije vetra i sunca i puštanje na ulice 15 miliona električnih automobila do 2030. Planirana je izgradnja 400.000 stanova svake godine, liberalizacija imigracionih pravila i legalizacija kanabisa. 

Otporna na zimu 

Umesto toga, vlada je potrošila mnogo samo na to "da svetla ostanu upaljena". Od kada je Rusija odlučila da ograniči izvoz gasa u Evropu tokom leta, Šolcov prioritet bio je da obezbedi alternativno snabdevanje i da spreči mogućnost nestanka struje. 

U tome je uspeo u velikoj meri. "Nemačka je otporna na zimu i zaštićena od krize", poručio je kancelar poslanicima. 

Vlada je potrošila milijarde kako bi poboljšala energetsku bezbednost Nemačke, izgradila terminal za tečni prirodni gas u rekordnom roku, vodeći računa da su skladišta gasa 100 odsto puna i preuzimanjem kontrole nad dva uvoznika gasa, uz ogromne troškove za državu. 

Šolc je pokrenuo energetski paket pomoći od 200 milijardi evra, kako bi ublažio uticaj visokih cena energenata na kompanije i domaćinstva, čime je oborio prethodni rekord državne pomoći postavljen tokom pandemije, kada je bio ministar finansija. 

Čak je ispunio i obećanje o povećanju minimalne zarade, reformisao široko omraženi sistem pomoći za nezaposlene i stvorio investicioni fond od 100 milijardi evra za Bundesver, kako bi promenio višegodišnju praksu nedovoljnog finansiranja oružanih snaga.

"Vlada je uspela da obezbedi socijalni mir, pobrinuvši se da pomoć stiže do svih i da niko nije ugrožen", ocenio je Uve Jun, politolog sa Univerziteta u Triru i dodao da "to znači da je Nemačka pošteđena velikih štrajkova i socijalnih nemira koji su mogli da se vide u drugim zemljama, poput Velike Britanije i Amerike."

Vratiti "kočnicu duga"

Ali sve je došlo na naplatu, poput duga od pola triliona evra, što naročito smeta pojedinim koalicionim partnerima, naročito konzervativnim Slobodnim demokratama (FDP). Ta partija insistira da Nemačka sledeće godine ponovo uspostavi "kočnicu duga" - ustavno ograničenje za novo zaduživanje koje je suspendovano tokom pandemije. 

Osim FDP i Zeleni su morali da pristanu na bolne kompromise: složili su se da se ponovo otvore elektrane na ugalj, kao i da se produži životni vek poslednjih nemačkih nuklearnih reaktora za nekoliko meseci. 

Neka pitanja izazvala su tenzije koje su ugrožavale stabilnost vlade. U oktobru je Šolc morao da reši spor između Zelenih i FDP oko budućnosti nuklearne energije.

Bilo je nesuglasica i zbog kontroverznog nameta za potrošače gasa, koji je osmišljen sa ciljem da spase uvoznike gasa poput "Unipera", a koji je proguralo ministarstvo ekonomije pod kontrolom Zelenih. Sukob je trajao sve dok "Uniper" nije nacionalizovan, a ideja o naplati ukinuta.

Napetostima nije kraj, upozorava "Fajnenšel tajms" i navodi da istraživanja pokazuju da je ukupna podrška koaliciji 44 odsto, što je znatno manje u odnosu na prošlogodišnjih 52 odsto. Dakle, zaključuje list, ako bi birači danas izašli na birališta, "semafor koalicija" – nazvana po tradicionalnim bojama stranaka – možda ne bi ostala na vlasti.