Šolc između ljubavi i mržnje: Putin stvara Rusko carstvo, ali mi bismo opet sa njim

Kada Moskva okonča sukob u Ukrajini, trebalo bi joj dati šansu da ponovo posluje sa Nemačkom, velikodušno je izjavio kancelar Olaf Šolc, koji je u stilu "čašu meda jošt` niko ne popi, dok je čašom žuči ne zagrči", dodao da je ubeđen da "Rusija ne sme, a i neće pobediti".

Šolc je na sastanku Istočnog komiteta za nemačko poslovanje poručio da je Kremlju "potrebna šansa da ponovo pokrene ekonomsku saradnju u nekom drugom trenutku kada to bude moguće".

Ali, kako ističe "sad nije to vreme".

"U ovom trenutku saradnja koju imamo je smanjena", rekao je kancelar, a preneo nedeljnik "Zeit".

On je međutim svestan da će nakon razrešenja sukoba Rusija ostati najveća zemlja na evropskom kontinentu, i da je "zbog toga važno da se pripremimo za ovo vreme".

A koliko su ambivalentna Šolcova osećanja prema Moskvi, i koliko se kancelar po tom pitanju lomi između ljubavi i mržnje, videlo se ubrzo kada je Nemac nakon ovih delimično prijateljskih izjava nastavio da sipa "žuč" po Rusiji.

Opisao je tako trenutni sukob Ukrajini kao pokušaj predsednika Vladimira Putina da ponovo stvori Rusko carstvo, na sve to optužujući Moskvu za zločine nad ukrajinskim civilima.

Kancelarova ljutnja na Kremlj može se objasniti time što se bez Rusije, najveća evropska ekonomija našla u ogromnim problemima.

Ali to nije bila krivica Rusije, jer je Berlin insistirao (uglavnom uz nastojanja Šolcovih partnera iz zelene koalcije) da se distancira od energetske zavisnosti od ove zemlje.

Na isti način može se objasniti i Šolcova velikodušna ponuda da se nakon sukoba Rusiji ponovo dopusti da se se "igra u pesku" sa Nemačkom.

Jer, postaje jasno - previše već Evropu košta to "hejtovanje" Rusije i stvari bi se daleko lakše odvijale uz obnovljenu energetsku saradnju s Kremljom.

Nemačka ambasadorka u Vašingtonu priznala je nedavno novonastale ekonomske probleme svoje zemlje ističući da je to mala cena za "duboku transformaciju" Nemačke u remilitarizovanu kontinentalnu silu, neprijateljskiju prema Rusiji i bližu SAD.

I dok sadašnja vlast nevino priča o "ruskim zločinima" i teši se da je odluka o distanciranju od Moskve bila ispravna, otkriva se da je prethodna vlada Nemačke do lakata bila uvučena u zamešateljstvo protiv Rusije, odnosno da je bila među najvećim potpirivačima sukoba u Ukrajini.

Prethodna kancelarka Angela Merkel prošle nedelje je tako otvoreno priznala da sporazum iz Minska iz 2014. godine nije imao za cilj da reši sukob u Donbasu, već sasvim suprotno – da Ukrajini da vremena da se naoruža protiv Rusije.

Posle saznanja o ovakvim podvalama zapada ne čudi što je Putin rekao da je poverenje između Moskve i Berlina sada "gotovo na nuli".

Iznenađuje, međutim, upornost Nemaca u svaljivanju krivice na Rusiju i njihov otpor da priznaju koliko su pogrešnih koraka za sve ovo vreme napravili.