Turski analitičar: Zahtev Turske da se pridruži BRIKS-u - strateški zaokret ili diplomatska igra

Zvanična prijava Turske za pridruživanje BRIKS-u privukla je veliku pažnju, ali tursko Ministarstvo spoljnih poslova, kao i Direkcija za komunikacije, tek treba da zvanično potvrde ili demantuju ovu vest, piše turski analitičar Suat Delgen za sajt "Orijental rivju".

Delgen je bivši turski pomorski oficir i analitičar odbrane, specijalizovan za odnose Turske sa NATO-om i EU.

Do sada je bilo nekoliko indirektnih potvrda turskih i ruskih zvaničnika. Član turske vladajuće Partije pravde i razvoja je izjavio: "Predsednik Erdogan je u nekoliko navrata rekao da želimo da postanemo članica BRIKS-a. Naš zahtev po ovom pitanju je jasan."

MMF: Ne plašimo se BRIKS-a, njegovo širenje treba ohrabriti

Sledeća potvrda o kandidaturi Turske za članstvo stigla je od Jurija Ušakova, predsedavajućeg BRIKS-a i spoljnopolitičkog savetnika ruskog predsednika Putina, koji je rekao: "Turska je podnela zahtev za punopravno članstvo. Razmotrićemo njihovu molbu."

Osim toga, očekuje se da će turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prisustvovati samitu BRIKS-a u Kazanju, koji će se održati od 22. do 24. septembra, što je u skladu sa ranijim najavama da će Erdogan prisustvovati sledećem sastanku šefova država Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), primećuje Delgen.

Ovi događaji naglašavaju interesovanje Ankare za novi multipolarni poredak koji predstavlja BRIKS, posebno nakon neuspešnih nastojanja Turske da se pridruži EU.

Rokovi za pridruživanje Turske BRIKS-u postavljaju važna pitanja, posebno ako imamo u vidu da je takav razvoj događaja usledio nakon neformalnog sastanka sa ministrima spoljnih poslova Unije, što je prvi takav poziv Turskoj od 2019. godine 2024.

BRIKS-u su se pridružile zemlje poput Egipta, Etiopije, Irana, Saudijske Arabije i UAE.

Kako dodaje turski analitičar, cilj BRIKS-a je da poveća saradnju ekonomija u usponu i ospori dominaciju atlantista nad globalnim finansijskim sistemom. Iako nije formalna međunarodna organizacija, kao što su UN ili Svetska banka, BRIKS je osnovao Novu razvojnu banku, kako bi zemljama u razvoju omogućio da dobiju zajmove za razvojne projekte.

Do kraja 2022. godine, banka je pozajmila neverovatnih 32 milijarde dolara za nove puteve, mostove i železnice. Broj ljudi koji žive u zemljama BRIKS-a je trenutno 3,5 milijardi, ili 45 odsto ukupne svetske populacije. Veličina njihovih ekonomija premašuje 28,5 biliona dolara, što iznosi oko 28 odsto globalne ekonomije. BRIKS danas proizvodi oko 44 odsto svetske sirove nafte. Čak i na unutrašnjem planu, zaključuje Delgen, politika Turske se menja.

Na lokalnim izborima održanim 31. marta, vladajuća AKP je izgubila značajan deo podrške po prvi put u poslednjih 20 godina, uglavnom zbog tekuće ekonomske krize. Usled toga, predsednik Erdogan je imenovao Mehmeta Šimšeka za novog ministra finansija, figuru poznatu po jakim vezama sa zapadnim finansijskim institucijama, što su neki protumačili kao povratak Turske na proevropske i pronatovske pozicije.

Ankara potvrdila: Erdogan dolazi na samit BRIKS-a

Na sastanku u britanskom istraživačkom centru "Četam haus" ovog leta, Šimšek je ponovio da članstvo u EU ostaje strateški cilj Turske i da će ova zemlja poštovati sankcije Rusiji.

Šimšekova retorika izazvala je izvesnu nelagodu u Moskvi. Očekivana poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Turskoj je otkazana, a Putin je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu 5. juna izjavio: "Izgleda da se ekonomski blok turske vlade u poslednje vreme fokusirao na dobijanje kredita od zapadnih finansijskih institucija. To, verovatno, nije loš potez, ali, ukoliko je to povezano sa ograničavanjem trgovinsko-ekonomskih odnosa sa Rusijom, onda će turska ekonomija više izgubiti nego dobiti.“

"Prema mom mišljenju", dodao je Putin, "takva pretnja postoji."

Turska gradi nove pozicije u globalnoj diplomatiji

U međuvremenu, napetost u odnosima Turske sa Rusijom se nastavlja. Turske banke, koje su ograničavale transfer novca kompanijama koje se bave isporukama u Rusiju, dovele su do pada trgovine između dve zemlje.

I, kao što je upozorio Putin, uprkos prošlomesečnom učešću Turske na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU, Ankara je videla mali napredak u pogledu svojih zahteva za liberalizaciju viznog režima ili ažuriranja sporazuma o carinskoj uniji sa EU.

U pozadini zategnutih odnosa i sa EU i sa Rusijom, prijava Turske na BRIKS znači rekalibraciju njene spoljne politike i traženje nove pozicije u globalnoj diplomatiji, smatra turski politikolog.

Važno je i to da se o interesovanju Turske za BRIKS raspravlja još od 2018. Međutim, različiti pristupi unutar turske vlade, posebno između ministra inostranih poslova Hakana Fidana, koji je podržao ideju o članstvu Turske u BRIKS-u, i ministra finansija Šimšeka, pokazuju unutrašnje podele po tom pitanju.

Izgleda da je ruska potvrda prijave Turske za članstvo pre zvaničnog saopštenja Ankare pokazuje nameru da se dovede u pitanje Šimšekov prozapadni stav. Ovo otkriva protivrečnost između prozapadnih ambicija Ankare koja postoji između prozapadne ekonomske politike i želje da se pridružie BRIKS-u, bloku koji predvode evroazijske sile, Rusija i Kina.

BRIKS bi u ekonomskim smislu mogao da predstavlja priliku za Tursku, posebno zato što to znači pristup kreditima i investicijama Razvojne banke BRIKS-a. Ali, Turska mora uzeti u obzir ograničenja, kao što je trgovinski disbalans Ankare sa članicama BRIKS-a, posebno Kinom, što je zabrinjavajuće.

Turska je 2023. izvezla samo 3,5 milijardi dolara u Kinu a uvezla čak 45 milijardi dolara. Nasuprot tome, trgovinski odnosi Turske sa EU su u istom periodu daleko uravnoteženiji: 153 milijarde dolara izvoza, naspram 160 milijardi dolara uvoza.

Zaharova: Neprijatelj škrguće zubima zbog širenja BRIKS-a

S obzirom na to da Zapad ostaje vodeći ekonomski partner Turske i primarni izvor kredita, narušavanje ovih odnosa može predstavljati značajan rizik za Ankaru, naglašava Delgen.

Članstvo u BRIKS-u moglo bi da ponovo pokrene debate o geopolitičkom opredeljenju Turske. Međutim, ulazak Saudijske Arabije i Egipta početkom ove godine u BRIKS- nije izazvao nikakve kontramere Vašingtona.

Postoje spekulacije da bi Erdogan mogao da iskoristi zahtev Ankare za pridruživanje BRIKS-u kao oruđe za pregovore sa Zapadom, posebno nakon što su SAD odobrile isporuku borbenih aviona F-16 Turskoj.

Takav potez bi poslužio kao instrument protiv embarga, posebno u sektoru odbrane i tehnologije. Uspeh ove strategije zavisi od toga kako će Zapad, posebno SAD, reagovati na novu spoljnu politiku Turske, zaključuje turski analitičar.