Svet
Ako ste se pitali ko su "kvir sveci", direktor ceremonije otvaranja OI ima odgovor: Jovanka Orleanka
Direktor ceremonije otvaranja Olimpijade proglasio Jovanku Orleanku jednim od "najvećih transvestita" Francuske
Umetnički direktor sada već zloglasne ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu priznao je da je predstava sa LGBT tematikom bila "politička" i opisao Svetu Jovanku Orleanku kao jednog od "najvećih transvestita" u francuskoj istoriji.
"Naravno da je bilo politički, čak i ako se ne bavim prozelitizmom", priznao je umetnički direktor u komentarima koje je objavio "Figaro".
Žoli je branio odluku da se promoviše LGBTK+ agenda, tvrdeći da francuska istorija i kultura sadrže mnogo primera "rodne fluidnosti", posebno navodeći francusku sveticu iz 15. veka, Jovanku Orleanku.
"Moja misija je bila da kažem ko smo. Na svim slikama su se pojavila različita tela, različitosti, žene i muškarci sa šminkom ili u kostimu. Pozorište je bilo svuda, pitanje polova takođe. Francuski kraljevi su puderisali lica i nosili štikle. Nije li Jovanka Orleanka, jedna od najvećih transvestita u našoj istoriji, osuđena zato što je bila obučena kao muško?"
Dok je Jovanka Orleanka, koja je pomogla da se razbije engleska opsada Orleana 1429, kasnije spaljena na lomači zbog jeresi, uključujući i oblačenje muške odeće, nema dokaza koji bi sugerisali da je zaštitnica Francuske i velika vernica sebe videla kao člana takozvane LGBTK+ zajednice.
Savremeni izveštaji takođe sugerišu da je njena odluka da nosi mušku odeću u ratu bila praktična odluka, a ne izraz "rodne fluidnosti".
Iz Arhiva Jovanke Orleanke objašnjavaju da joj je muška odeća pružala veću zaštitu od silovanja, a samim tim i štitila njenu čednost u ratu i u zatvoru, s obzirom da su pantalone koje je nosila mogle da se zakopčaju zajedno sa njenom tunikom, što je otežavalo da joj ih neko skine.
Dodatno se navodi da je svetica, koja je sebe nazivala "Devica", rekla da bi rado vratila ženskoj odeći da je bila zatvorena na mestu gde joj nije pretila opasnost da je otmičari siluju.
Takođe se tvrdi da je odluka da se nosi muška odeća u početku bila podstaknuta sugestijama muških pratilaca, a ne manifestacijom "rodne fluidnosti".
Ipak, moderni zagovornici transrodnosti pokušali su da prisvoje priču o Svetoj Jovanki kako bi unapredili svoje narative o rodnoj fluidnosti u modernim vremenima.
Na primer, 2022. godine, Šekspirov Glob teatar u Londonu je pretvorio Jovanku Orleanku u "nebinarnog" heroja sa zamenicom "oni" i koji je nosio povez na grudima.
Pozorište je tada navela da predstava nije trebalo da bude istorijski tačna i da će, iako je bilo mnogo primera da se Jovanka Orleanka predstavi kao žena, produkcija ponuditi "mogućnost druge tačke gledišta".
