Godinama unazad direktori na sve strane traže predavače matematike, fizike, informatike, nemačkog i engleskog jezika.
Nastavni kadar se traži putem oglasa i preko društvenih mreža, a na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti pre nekoliko meseci istaknuto je da će Srbiji u narednih pet godina nedostajati sedam hiljada nastavnika.
Međutim, kako bi se ovaj problem bar donekle prevazišao, prosvetne vlasti najavljuju novo rešenje - dvopredmetno angažovanje nastavnika.
Ministarstvo razmatra mogućnost da nastavnici srodnih predmeta, na primer fizike i matematike, predaju oba predmeta - rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović za "Novosti".
Ona je dodala da će se o tome razgovarati i sa nastavničkim fakultetima koji inicijalno obrazuju ove kadrove.
Međutim, na fakultetima kažu da je dvopredmegtno anagažovanje nastavnika trenutno neizvodljivo, pa tako prof. Matematičkog fakulteta Miljan Knežević ističe da oni nemaju studijske programe sa diplomama tog tipa.
"Na Matematičkom fakultetu student može dobiti diplomu u čijem će dodatku biti zapisan modul profesor matematike ili profesor matematike i informatike", objašnjava prof. Knežević.
Oba pomenuta modula sadrže maksimalno dva osnovna kursa koji imaju veze sa fizikom, pa svršeni studenti tih programa/modula ne mogu biti kvalifikovani za izvođenje nastave iz fizike. I na Fizičkom fakultetu je identična situacija.
U tom slučaju svi fakulteti bi morali da idu u novu akreditaciju i tome prilagode svoje studijske programe.
"To je proces, dok se izvede prva generacija proći će svi vozovi", smatra prof. Knežević.
Ni na Filološkom fakultetu ne postoje dvopredmetne studije, a dekan Iva Draškić Vićanović ističe da akademci studiraju engleski, nemački, italijanski i to mogu da predaju u školama.
Uz te jezike imaju pomoćni jezik koji se ne studira, već se uči kao pomoćni.
I Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. smatra da dvopredmetno angažovanje nastavnika nije rešenje za problem manjka kadrova, ali očekuje da bude uvedeno.
Markov ističe da bi bolje rešenje bilo da se otvori novi studijski program na kome bi se školovali nastavnici koji mogu predavati više predmeta.
"Takvih programa ima u svetu, ali kod nas nema, jer se na našim univerzitetima školuju nastavnici samo pojedinačnih predmeta", kaže sagovornik "Novosti".
Pitanje je da li bi bilo interesovanja za takav program, ako znamo da su smerovi i fakulteti koji školuju nastavnike gotovo prazni.
Inače, prema podacima Ministarstva prosvete, u nastavi nedostaje oko 700 nastavnika matematike, 300 nastavnika fizike i 200 nastavnika informatike.
Ministarstvo prosvete je ranije počelo da stipendira studente koji se školuju za prosvetne radnike. Sada te stipendije iznose oko 20.000 dinara, a od 1. oktobra počinje prijavljivanje za te stipendije.
Problem je, kako kaže ministarka, što je slična situacija i u regionu, tako da nema univerzalnog modela koji bi se mogao primeniti.