Džordžu Orvelu ne bi palo na pamet, ali sadašnja američka administracija ipak se dosetila kako da uvede potpuni totalitarizam. Nema čak ni potrebe za masovnim čipovanjem građana koje teoretičari zavera vide kao ultimativni način kontrole mišljenja – dovoljno je samo ograničiti informacije koje građani dobijaju, i te iste građane izložiti ispiranju mozga iz pažljivo selektovanih izvora koje su kao pouzdane "verifikovali" CIA i Pentagon.
Upravo to se sada radi na "demokratskom" Zapadu koji je otpočeo novo poglavlje hajke na medije koji su američkim građanima prozor u svet kao i alat da saznaju nešto više od onog što im se servira kao jedina "istina". Jer "istina" je samo ono što se plasira preko servisa poput Si-En-Ena, a sve druge, za SAD neprijatne istine, treba ućutkati.
Šef američkog centra za globalni angažman Džejms Rubin, najavljujući sankcije za RT, rekao je da je "jedan od razloga zašto Ukrajina nema toliku podršku u drugim zemljama – širok domet RT", i tako gotovo otvoreno priznao da je razlog za cenzorski rat protiv ovog medija upravo nesposobnost Bajdenove administracije da svojim i uopšte zapadnim građanima opravda raspirivanje sukoba u Ukrajini. Tu je naravno i prastara, odavno "prežvakana" i nikad dokazana priča da se Rusija meša u izborni proces SAD. Za nju se, međutim, pokazalo da je demokrate povampire uvek kada uvide da podrška njihovoj vlasti opada.
Kako bi, bar na Zapadu, održali bajku o američkoj hegemoniji u svetu, na udaru su im i kineske informacije, pa je tako Predstavnički dom Kongresa SAD odobrio dodatnih 1,6 milijardi dolara za širenje antikineske propagande, odnosno subvencionisanje medija i predstavnika "civilnog društva" širom sveta koji se suprotstavljaju "malignom kineskom uticaju".
Princip koga Orvel nije mogao da se doseti zapravo je jednostavan – utišati sve druge kako bi glasovi koji stižu iz Bele kuće jače odzvanjali. Praktično, neophodno je na medije spustiti gvozdenu zavesu i izvan nje ostaviti sve koji misle drugačije.
"Polisa osiguranja" protiv Trampa
Novinar i autor emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović ima dve teorije o tome zašto se kampanja protiv ruskih medija i kineskog malignog uticaja razbuktava.
"Mislim da u američkim centrima moći raste bojazan da bi Tramp u novembru lako mogao da se vrati u Belu kuću i da se sprema nova 'polisa osiguranja' protiv njega. Aludiram na sintagmu iz privatne prepiske agenata FBI koji su i pre Trampove pobede 2016. skupljali navodne 'dokaze' o tome da je Donald Tramp neka vrsta 'mandžurijskog kandidata' kog strana sila, u ovom slučaju Rusija, podmeće Amerikancima za predsednika sa ciljem da nastavi da ga kontroliše u Beloj kući", ističe Smajlovićeva.
Ona podseća i da se ispostavilo da za to nije bilo nijednog dokaza, ali da je politička šteta Trampu je načinjena, jer je "polisa osiguranja" bila satanizacija Trampa kao prikrivenog ruskog agenta.
"Rekla bih da se sada ponovo protiv Trampa poteze stara, proverena 'ruska karta'. Trampovi protivnici sa vrha političke i bezbednosno-obaveštajne vlasti sugerišu da Tramp ne bi pomagao Ukrajini u ratu protiv Rusije, čime ga ponovo etiketiraju kao ruskog čoveka i 'mandžurijskog kandidata' koji radi u korist najvećeg američkog neprijatelja, Vladimira Putina", ističe Smajlovićeva.
Kada je reč o motivima za donošenje novih mera, odnosno o njihovoj ideološko političkoj pozadini, sagovornica RT Balkan primećuje da se na ovaj način "'pokriva' sve veći jaz između raspoloženja američke javnosti i vrha njene vlasti po pitanju nacionalnih interesa".
"Trenutno se u svetu vode dva rata u kojim učestvuju sile koje imaju nuklearno oružje i koje bi bile spremne da upotrebe to oružje kako bi sprečile ratni poraz. Kako da vlast objasni Amerikancima to što u javnosti opada podrška spoljnoj politici koju vode Bela kuća i Kongres, pomagani vodećim medijima? Ovim merama se naciji sugeriše da te pukotine ne bi bilo da se u borbu za duše i srca Amerikanaca nisu uspešno umešali Rusi i Kinezi. Sugeriše se da su 'dezinformacije' krive što građani sve više sumnjaju u američku politiku, i da će se jedinstvo nacije ponovo uspostaviti kada Amerika na domaćem terenu ućutka svoje glavne protivnike", ističe Smajlovićeva.
Da je medijska slika Amerike upravo takva, pre nekoliko meseci je, u okviru diskusije "Imperija zla: Da li je Zapad uspešno demonizovao Rusiju", koju je RT organizovao u okviru Sankt Peterburškog Međunarodnog ekonomskog foruma, objasnio i bivši američki obaveštajac Skot Riter.
Američki, EU i zapadni mediji, kako je on rekao, oblikuju percepciju da je Rusija "neprijatelj" i koriste to da opravdaju izdvajanje novca za borbu protiv Rusije.
Da bi ubedio poreske obveznike da ova kampanja ima smisla, Zapad, tvrdi Riter, mora da održava tu fasadu kako bi pokazao da je Rusija "dostojna konfrontacije".
"Svako ko ima smelosti da ispravi to, da posegne ka Rusiji, da shvati rusko iskustvo... i pokuša da ga izloži zapadnoj publici, smatra se državnim neprijateljem", rekao je on.
Dovoljno je samo setiti se apsolutne histerije koja je u Americi nastala kada je objavljeno da će Taker Karlson kome je zbog toga zaprećeno i hapšenjem, najavio intervju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Karlson je, nakon intervjua nazvan desničarskim ekstremistom "zbog toga što je Putinu dao platformu za širenje svoje propagande".
Jer, svako mišljenje koje se kosi s američkim – ne može biti ništa drugo do "propaganda".
"Problem je u tome što Amerika takvim merama počinje sve više da liči na svog zamišljenog protivnika, odnosno svog bivšeg najvećeg neprijatelja. Pretvara se u karikaturu svog nekadašnjeg sovjetskog rivala. Mere možda na kraće staze pomognu na američkom domaćem političkom tržištu, ali odmažu Americi u ostatku sveta. U Srbiji, primera radi, građani i dalje imaju uvid u propagandu i jedne i druge strane. To samo po sebi znaci da nisu samo objekti propagande, već imaju mogućnost poređenja i različite izvore informacija, što ih čini manje prijemčivim za samo jednu vrstu propagande", zaključuje Smajlovićeva.