Dužničko ropstvo: EU razmatra da pozajmi dodatnih 40 milijardi evra kredita Ukrajini

Evropska unija se sprema da obezbedi do 40 milijardi evra novih kredita za Ukrajinu do kraja godine, bez obzira na učešće SAD, nakon što je propao plan G7 da koristi zamrznuta ruska sredstva za pomoć Kijevu.

Ovakva odluka, kako navodi "Fajnenšel tajms", rezultat je zabrinutosti u Briselu da će Mađarska sprečiti blok da isporuči zaštitne mere koje su SAD potrebne da bi učestvovale u korišćenju zamrznutih sredstava, tvrde tri osobe uključene u pregovore.

Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana pokušala je da odloži odluku o zamrznutoj imovini do predsedničkih izbora u SAD 5. novembra.

Ali Brisel mora da počne rad na bilo kojoj alternativi u narednih nekoliko nedelja, jer bi se takav potez oslanjao na ovlašćenja koja ističu krajem godine.

Sredstva su namenjena pomoći finansijskoj stabilnosti Ukrajine, koja će se naredne godine suočiti sa nedostatkom u budžetu od 38 milijardi dolara, prema podacima Kijeva i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Zemlja se oslanja na stranu pomoć da bi nastavila da funkcioniše.

Prema nacrtu zakonskog predloga u koji je FT imao uvid, EU će podići neodređeni broj milijardi evra kredita do kraja 2024. za Ukrajinu.

Za takav potez, proširenje postojećeg programa pomoći, bila bi potrebna samo podrška većine, a ne jednoglasnost, čime bi se izbeglo pravo veta Budimpešte.

Konačna cifra mogla bi da se kreće između 20 milijardi evra i 40 milijardi evra, a odredila bi je Evropska komisija nakon konsultacija sa državama članicama, rekli su zvaničnici.

Ukrajina pod pritiskom: Finansijska pomoć Zapada visi o koncu

Dok prvobitna šema - koja uključuje učešće SAD - ostaje plan A Evropske komisije, zvaničnici tvrde da im je potrebna alternativa ako Budimpešta zadrži svoj veto do američkih izbora.

Lideri G7 složili su se u junu da izdaju Ukrajini zajam od 50 milijardi dolara koji će biti otplaćen budućim profitom od oko 260 milijardi evra u zamrznutim ruskim deviznim rezervama, od kojih se većina drži u "Jurokliru", belgijskom centralnom bezbednosnom depozitaru.

Prema tom planu, EU i SAD bi izdvojile oko 20 milijardi dolara svaka, dok bi preostalih 10 milijardi dolara podelile Velika Britanija, Japan i Kanada.

Ali SAD, da bi osigurale stalan priliv prihoda za servisiranje kredita, su zahtevale zaštitne mere koje bi obezbedile da ruska imovina, koja se većinom drži u Evropi, ostane zamrznuta.

Komisija je zauzvrat predložila da se sankcije bloka koje onemogućavaju korišćenje ruske imovine produže sa trenutnog tekućeg šestomesečnog perioda na 36 meseci, kako bi se obezbedila veća pravna sigurnost. Druge predložene opcije uključuju produženje sankcija za pet godina.

Međutim, Orban, koji je u ranije stavio veto na podršku EU Ukrajini, trenutno blokira takvo produženje, kažu neimenovani izvori upućeni u njegove stavove.

Predstavnik mađarske vlade rekao je u ponedeljak ambasadorima EU u Briselu da će tim pitanjem morati da se pozabavi posle izbora u SAD, navelo je dvoje ljudi obaveštenih o diskusiji.

Kao alternativu, EU sada razmatra davanje kredita kao deo postojećeg paketa finansijske podrške koji ističe krajem godine. Plan bi uključivao povećanje ukupnog zaduživanja bloka i bio bi podržan zajedničkim budžetom EU.

Planom EU bi se obezbedilo nešto od 20 milijardi dolara namenjenih iz Vašingtona prema prvobitnom predlogu G7 ako Bajdenova administracija ne bi mogla da odobri zajam tako blizu izbora. Briselski zvaničnici se nadaju da će Vašington na kraju ipak obezbediti sredstva, smanjujući tako izloženost EU.

Ukoliko odluči da jednostrano izda kredite, Brisel mora da počne sa radom u narednih nekoliko nedelja kako bi na vreme otklonio sve neophodne zakonodavne prepreke, jer paket podrške Ukrajini ističe krajem godine.

"Hitno je da se predlozi usvoje pre kraja oktobra, kako bi zajam Unije mogao da bude pušten pre kraja 2024", navodi se u predlogu.

Predlogom bi i dalje bili korišćeni prihodi od zamrznute imovine, procenjene na 2,5 do 3 milijarde evra godišnje, za otplatu zajma.

Trenutno se taj profit prebacuje Ukrajini kroz budžet EU.