U katastrofalnim poplavama koje su pogodile centralne i istočne delove Evrope poginulo je najmanje 18 ljudi, borba sa nabujalim rekama i dalje traje, a poplavljene su stotine hiljada kuća, putevi i saobraćajnice, dok se stanovnici ugroženih područja evakuišu iz svojih domova.
U poplavama u Rumuniji poginulo je sedam osoba, četiri osobe su stradale u Poljskoj, četiri u Austriji i tri u Češkoj.
Osim toga, u pojedinim regionima zabeležene su intenzivne snežne padavine koje su zavejale čitava mesta.
Poplave ili veliki sneg zadesili su Austriju, Češku, Nemačku, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju i Slovačku.
Iako su jake kiše koje je proteklih dana doneo ciklon Boris u Austriji tokom noći uglavnom prestale, situacija sa poplavama i dalje je teška, a u pokrajini Donja Austrija, koja je najteže pogođena, evakuisano je sedam gradova u oblasti Tulnerfeld.
Crveni krst je postavio sklonište za hitne slučajeve na sajmu u gradu Tuln, koje može da primi do 1.000 ljudi, prenosi bečki "Kurir".
Nakon što je u poslednjih nekoliko dana u Donjoj Austriji palo pet do šest puta više od uobičajene količine mesečnih padavina, kiša je prestala, a prema najavama meteorologa, od danas do vikenda ne očekuju se velike količine padavina.
Hitne službe su, međutim, i dalje konstantno angažovane, posebno u Donjoj Austriji, gde su u poplavama proteklih dana stradale četiri osobe.
Postoji i veliki rizik od odrona, a na planinama u Salckamergutu i dalje ima do metar i po snega.
Zbog nevremena i dalje su prisutna velika kašnjenja i veliki broj otkazanih polazaka u lokalnom i međugradskom prevozu, a brojni putevi su i dalje zatvoreni.
Pojedine linije metroa u Beču i dalje ne rade, a restrikcije javnog prevoza u glavnom gradu Austrije trajaće verovatno do srede.
U Donjoj Austriji trenutno je neprohodno više od 250 puteva.
Snežne padavine su takođe bile neobično intenzivne, a u nekim oblastima austrijskih Alpa, prvi put je zabeleženo da se snežni pokrivač formirao u septembru.
Austrijski kancelar Karl Nehamer nazvao je situaciju u subotu "veoma ozbiljnom" i rekao da je skoro cela zemlja pogođene obilnim padavinama ili jakim snegom.
Teška je situacija i u Poljskoj gde je gradonačelnik grada Nisa, Kordijan Kolbjarc zatražio od svih 44.000 stanovnika da se evakuišu zbog poplava.
Volonteri u Nisi postavili su bedeme kako bi zaštitili grad od vode i pokušali da vrećama sa peskom saniraju oštećeni nasip.
Grad Vroclav, sa 600.000 stanovnika, priprema se za vrhunac vodenog talasa na reci Odri.
Poljske vlasti popunile su 75 odsto džinovskog rezervoara u blizini granice sa Češkom, u pokušaju da smanje nivo vode i spreče preklapanje poplavnih talasa na Odri i Nisi, što se dogodilo 1997. godine, kada su velike poplave pogodile Vroclav.
U nekim delovima Poljske nivoi reka opadaju, saopštili su lokalni zvaničnici.
Gradonačelnik grada Klocko, Mihal Pisko, izjavio je da se voda povukla i da je to pokazatelj da je najgore prošlo.
Poljska vlada je zbog poplava proglasila stanje prirodne katastrofe, a premijer Donald Tusk rekao je da će 233 miliona evra biti izdvojeno za žrtve poplava u zemlji i da će Poljska tražiti pomoć od EU.
"Vašington post" podseća da je u Klocku, poljskom gradu na češkoj granici oko 130 kilometara severoistočno od Praga, zbog poplava Gradsko vodovodno preduzeće upozorilo stanovnike na moguću kontaminaciju vode od poplava i preporučilo građanima da ne piju vodu iz česme, piše list "Rečpospolita".
Voda u centru grada je na nekim mestima dostizala dubinu od oko jednog i po metra.
Reke se i dalje izlivaju iz korita u Češkoj, ačeško-poljska pogranična područja su od vikenda među najteže pogođenima, jer su reke srušile ili oštetile mostove i uništile kuće.
Mađarski ministar odbrane Kristof Salaj-Bobrovnički izjavio je danas da je 1.400 vojnika angažovano na odbrani od poplava u Mađarskoj, prenosi Tanjug.
On je naveo da nacionalna garda danonoćno dežura na najugroženijim mestima duž obala i dodao da su na raspolaganju i amfibijska vozila PTSZ-M i helikopteri H145M za zaštitu od plimnog talasa kakav nije viđen od 2013. godine, prenosi portal index.hu.
Salaj-Bobrovnički je dodao da će od sutra u zaštiti od poplava učestvovati i rezervisti.
Na jezeru Balaton udari vetra juče su dostizali oko 130 kilometara na sat, a meteorolozi prognoziraju da će Dunav u Budimpešti dostići vrhunac u subotu, kada se očekuje vodostaj od oko 860 centimetara.
U Mađarskoj su u gradovima Višegradu i Sentandreji, severno od Budimpešte, vlasti postavile mobilne brane, pripremajući se za porast vodostaja Dunava.
Budimpešta se takođe priprema za vrhunac vodenog talasa i zatvorila je ostrvo Margaret, rekreativnu zonu sa hotelima i restoranima, gde je postavljeno desetine hiljada vreća peska u cilju zaštite.
Rastu vodostaji reka i u Hrvatskoj, a idućih dana očekuje se dolazak novog vodenog talasa i rast vodostaja Mure, Drave i Dunava.
Vrhunac vodenog talas očekuje za sedam do deset dana, a vodostaj Dunava bi mogao da bude izuzetno visok i uz njega se koncentriše odbrana od poplava, prenosi HRT.
Sa poplavama se bore i u Rumuniji gde su vlasti u istočnom rumunskom okrugu Galati poslale čamce da spasu stanovnike i naredile nacionalnoj policiji da pomogne.
Stanovnici će takođe dobiti dovoljno vode i hrane za nedelju dana i moći će da borave u privremenim smeštajima, rekli su zvaničnici, a prenosi "Vašington post".
Rumunski ministar životne sredine Mirčea Fečet rekao je za Asošijeted pres (AP) da je u nekim oblastima palo više od 150 litara kiše po kvadratnom metru, što je retka količina padavina.