Iznenadni uspon Kamale Haris do demokratskog predsedničkog kandidata izaziva tihu anksioznost među demokratama širom ideološkog spektra, koji nisu sigurni šta će raditi potpredsednica ako uđe u Belu kuću.
Taj osećaj nervoze naročito je akutan među progresivcima koji strahuju da neće podržati njihovu ekonomsku agendu na način na koji je to činio predsednik Džozef Bajden.
Kamala Haris je jači kandidat od Bajdena ali, osim pobede nad Donaldom Trampom, njeni prioriteti nisu jasni.
Takođe je jedinstvena među predsedničkim kandidatima po tome što nije učestvovala u primarnom procesu i tako je izbegla niz debata, intervjua, preispitivanja medija i frakcijskih pritisaka koji obično daju jasnu sliku o glavnim prioritetima i dnevnom redu kandidata. Umesto toga, potpredsednica se "provukla", a kako je želja demokrata da pobede Trampa toliko jaka, skoro svi je podržavaju uprkos privatnim zabrinutostima.
Na demokratskoj konvenciji u Čikagu vodeće "zvezde" populističke levice, uključujući Bernija Sandersa, Elizabet Voren i Aleksandriju Okasio-Kortez, stale su uz Harisovu, ali umesto da je pritiskaju da preuzme i ispuni određene političke ili kadrovske obaveze, većina progresivnih lidera je zauzela blaži pristup reklamiranju Bajdenovog skretanja ulevo nakon njegove pobede 2020. godine kao pozitivnog primera na koji bi trebalo da se ugleda.
Bajden je progresivcima dao istinski uticaj, dozvoljavajući ljudima poput Vorenove, Sandersa i Aleksandrije Okasio-Kortez da oblikuju njegove prioritete i kadrovsku službu u njegovoj administraciji i dodatno je gurnu u okrilje levice.
Tokom protekle decenije, piše "Blumberg", centralni deo progresivne strategije za sticanje moći u Demokratskoj stranci bio je pozicioniranje rastuće generacije regulatora i vladinih zvaničnika da na kraju preuzmu kontrolu, što bi reizbor Bajdena gotovo osigurao.
Jedna od centralnih debata na marginama demokratske konvencije u Čikagu bila je kako će Harisova pristupiti biznisu i ekonomiji - i, konkretno, da li će prihvatiti približavanje Bajdena i levice u ekonomskim pitanjima.
"Ljudi su super, super, super nervozni", rekao je jedan progresivni strateg koji je želeo da ostane anoniman kako bi izbegao bes Harisove kampanju. "Svi pokušavamo da ubedimo sebe da je u redu. Ali mi zapravo samo gledamo šta radi i znamo da joj je politika prilično tanka."
Harisova je inače 2020. bila deo velikog polja koje je obuhvatalo sve od Sandersa, Vorenove sa leve strane do Bajdena u centru.
U početku, Kamala Haris se pridružila onome što je izgledalo kao demokratska levica u usponu. Bila je prvi senator koji je ko-sponzorisao Sandersov plan zdravstvenog sistema "Mediker za sve". Takođe je sa progresivcima podržala dekriminalizaciju neovlašćenih graničnih prelaza. Ali kada je postalo jasno da su ovi stavovi nepopularni izvan klase demokratskih aktivista, Harisova je počela da se povlači.
Distanca sada je naročito vidljiva kada je reč o Bajdenovom ekonomskom planu, budući da Harisova želi da izbegne odgovornost za inflaciju i ekonomsku krizu u SAD.
To je izazvalo široko rasprostranjeno uverenje da je potpredsednica zapravo politički oportunista, spremna da uradi sve što je neophodno kako bi bila izabrana.
To što je bila Bajdenov partner u administraciji koja je dala prioritet mnogim progresivnim ciljevima, od zagovaranja organizovanog rada do reinvestiranja u američku proizvodnju, nije joj kupilo dobru volju levice, naročito zato što je Bajdenovo skretanje ulevo bilo vođeno ličnim ubeđenjem i njegovom željom da oblikuje svoje nasleđe na kraju duge karijere.
Šta Harisova želi da bude njeno nasleđe ostaje da se vidi. Pod uslovom da joj se sedenje na više (progresivnih) stolica isplati i uđe u Belu kuću.