Stiče se utisak da se do novih eskalacija na Bliskom istoku dolazi svakih nedelju dana. Međutim, do direktnog okršaja Izraela i Hezbolaha ili Irana i dalje nije došlo - a najverovatnije neće doći ni nakon najnovije izraelske provokacije.
Eksplozije pejdžera, a potom i voki-tokija, širom Libana nesumnjivo su iznenadile rukovodstvo Hezbolaha, a neimenovani zvaničnik je poručio da je reč o "najvećem proboju bezbednosti" koji se desio militantnoj grupi u skoro godinu dana rata sa Izraelom.
Kako je zapazio urednik spoljnopolitičke sekcije Bi-Bi-Sija Džeremi Bouen, najnovija izraelska operacija predstavlja poniženje za Hezbolah. Međutim, ona neće odvratiti libansku militantnu grupu od daljih napada na Izrael, dodaje on.
Izraelci svoje "tajno" oružje najverovatnije nisu iskoristili na način na koji su u prvi mah planirali: naime, oni su u prvi mah hteli da ga iskoriste kako bi iznenadili pripadnike Hezbolaha prilikom opšteg napada na Liban. Međutim, njihovi planovi su promenjeni nakon što je jedan član Hezbolaha postao sumnjičav u vezi sa uređajem.
"Dakle, Izraelci su pokazali da mogu da uđu u komunikacije Hezbolaha i da mogu da ih ponize, ali ovaj napad ne udaljava region od otvorenog rata. Naprotiv, ona da čini izvesnijim", napisao je Bouen.
Izrael i Hezbolah: Na ivici rata
Izrael i Hezbolah nalaze se u sukobu niskog intenziteta duž izraelsko-libanske granice, koji tinja od kad su izraelske snage napale Gazu kao odgovor na prethodni napad palestinskog Hamasa na jug Izraela 7. oktobra prošle godine.
Od samog početka neprijateljstava postavlja se pitanje da li bi one mogle da eskaliraju i prerastu u otvoreni rat, nalik na onaj koji se vodi u Pojasu Gaze. Dve strane su u više navrata bile na ivici eskalacije - na primer, nakon ubistva visokog oficira Hezbolaha Fuada Šukra krajem jula - ali do nje ipak nije došlo.
Sukob je, međutim, pogranični region između Izraela i Libana učinio nepodobnim za život: procenjuje se da je bilo 200.000 ljudi na ove strane granice bilo primorano da napusti svoje domove, a mnogi od njih i dalje ne znaju kada će u njih moći da se vrate.
Stručnjaci se većinski slažu da bi Hezbolah za Izraelce daleko ozbiljniji protivnik od Hamasa.
Procenjuje se da ta šiitska milicija raspolaže sa više od 200.000 raketa i projektila, od kojih je 5.000 dugog dometa, koje mogu da pogode područja do 700 kilometara od mesta lansiranja. Oko 5.000 njih su rakete srednjeg dometa čiji je domet do 200 kilometara, dok oko 65.000 rakete imaju dometa do 80 kilometara.
Pored toga, Hezbolah se takođe može pohvaliti stotinama protivtenkovskih, protivbrodskih i protivvazdušnih raketa, kao i sa oko 2.500 dronova. Oni raspolažu sofisticiranim sistemom tunela, daleko dubljim od onih koje koristi Hamas u Gazi, kao i sa oko 50.000 dobro obučenih redovnih boraca i 50.000 rezervista.
Na putu ka novom ratu
Poslednji direktni okršaj između Izraela i Hezbolaha odigrao se u julu 2006, a okidač tog sukoba bio je upad boraca Hezbolaha na teritoriju severnog Izraela, tokom kog su ubijena tri izraelska vojnika, dok su dvojica kidnapovana.
Iako su izraelski napadi naneli značajnu štetu libanskoj infrastrukturi i kapacitetima Hezbolaha, oni nisu doveli do konačnog poraza tog pokreta. Naprotiv - oni su tokom naredne skoro dve decenije dodatno ojačali, u velikoj meri zahvaljujući podršci iz Irana.
"Čini mi se da je Izrael pokrenuo rat za kojim je žudeo. Hezbolah i Iran su do sada pokazivali veliku uzdržanost, ali je u ovom trenutku jasno da je Izrael odlučan da eskalira, za šta njegov bezbednosni vrh pogrešno veruje da će biti preventivni udar koji će oslabiti kapacitete Hezbolaha", rekao je direktor istraživačkog centra "Senturi" Tanasis Kambanis za "Vašington post".
On je, međutim, dodao da ne veruje da će Izrael postići svoje bezbednosne ciljeve: "Hezbolah je jak, spreman i razmišlja strateški — naneće ozbiljnu štetu Izraelu u otvorenom ratu."