Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena u poslednje vreme govori sve prave stvari kada je reč o poštovanju slobode medija, međutim osnivač "Vikiliksa" Džulijan Asanž i dalje se nalazi u zatvorskoj ćeliji u Londonu, piše "Gardijan".
I pored toga što Vašington sve više insistira na poštovanju slobode medija, a državni tužilac Merik Garland poručuje da je "slobodna i nezavisna štampa od suštinskog značaja za funkcionisanje američke demokratije", Vašington i dalje traži izručenje Asanža kom želi da sudi zbog navodnog kršenja Zakona o špijunaži.
Reč je o zakonu koji je donet pre više od 100 godina, ali nijednom nije upotrebljen u slučaju objavljivanja poverljivih informacija, navodi britanski list i napominje da će se na slučaju Asanža koji je, između ostalog, objavio podatke o američkim ratnim zločinima u Iraku i Avganistanu - videti da li Bajdenova administracija namerava da ispuni svoja obećanja koja se odnose na zaštitu medija.
"Bajden se sada suočava sa novim pritiscima, kako unutar SAD, tako i iz inostranstva, da odustane od krivičnog gonjenja Džulijana Asanža", piše "Gardijan" i podseća da je nedavno pet velikih medijskih kuća objavilo otvoreno pismo u kom se ističe da optužnica protiv Asanža predstavlja "opasan presedan", i da preti da potkopa Prvi amandman američkog ustava koji se tiče slobode govora.
Istovremeno, zvaničnici u Australiji, čiji je Asanž državljanin, sastali su se sa američkim kolegama kako bi tražili njegovo oslobađanje.
"Moj stav je jasan i jasno je stavljen do znanja američkoj administraciji: Vreme je da se ovo pitanje privede kraju", poručio je australijski premijer Entoni Albanez pred parlamentom krajem novembra.
I novi predsednik Brazila Luis Injacio Lula da Silva zatražio je okončanje "nepravednog zatvaranja" Asanža nakon sastanka sa urednicima "Vikiliksa".
Pojedine pristalice Asanža kažu da su optimisti, te da je slučaj možda došao do prekretnice koja bi mogla da se okonča njegovim oslobađanjem.
"Ovo je izuzetno značajan slučaj i teško mi je da poverujem da Bajdenova administracija želi da on bude deo njenog nasleđa o slobodi medija, ali biće ako nastavi sa proceom. To će zaseniti sve ostalo kada je u pitanju sloboda štampe", kaže profesor prava na Univerzitetu Kolumbija Džamil Džafer.
On navodi da optužbe na račun Asanža zbog dobijanja i objavljivanja poverljivih informacija, bez aktivne uloge u njihovoj krađi, predstavljaju prelazak "pravnog Rubikona".
"Ovo je prvi put da je američka vlada upotrebila Zakon o špijunaži za progon izdavača i posledice su ogromne", kaže Džafer i ističe da je Asanž optužen za aktivnosti u kojima novinari svakodnevno učestvuju kako bi informisali javnost.
Iz američkog ministarstva pravde nisu komentarisali pozive da odustanu od slučaja, ali jedan zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je državni tužilac Garland "jasno stavio do znanja da će raditi u skladu sa zakonom", kao što je to činio i u drugim sličnim slučajevima.
Za sav spoljni pritisak na ministarstvo pravde da odustane od gonjenja, ključan faktor mogli bi da budu interni propisi ministarstva iz oktobra kojima se zabranjuje zaplena dokumenata koja je medijska organizacija prikupila, osim u malom broju slučajeva, piše "Gardijan".
Jedan od Asanžovih advokata u SAD Bari Polak navodi da bi, u skladu sa novim propisima, ministarstvo pravde trebalo da ponovo pogleda ovaj slučaj kako bi se utvrdilo da li je reč o procesu koji želi da vodi.
"Došao je trenutak za to", zaključuje Polak.