Svet
Stoltenberg: Dozvola da Ukrajina gađa ciljeve na teritoriji Rusije neće uvući NATO u rat
Već je bilo mnogo 'crvenih linija' koje je Putin proglasio pre ovoga i nije pribegao eskalaciji, istakao je odlazeći generalni sekretar NATO-a, žaleći valjda što još nije počeo treći svetski rat
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odbacio je kao "lažne" tvrdnje da će odluka saveznika da dozvole Ukrajini da pogodi legitimne ciljeve na ruskoj teritoriji uvući NATO u rat.
"Netačno je reći da bi saveznici NATO-a mogli da postanu strane u sukobu ako dozvole upotrebu zapadnog oružja protiv legitimnih ciljeva na ruskoj teritoriji. Severna Koreja i Iran pružaju značajnu vojnu podršku i obezbeđuju Rusiji rakete i bespilotne letelice, a da ne postanu direktni učesnici sukoba", rekao je Stoltenberg u intervjuu za "Tajms".
On je naglasio da podržava saveznike, poput Velike Britanije i Francuske, koji se zalažu za to da se Kijevu dozvoli da koristi rakete dugog dometa, poput britanskih "storm šedou" za udar na Rusiju. Istovremeno, istakao je da je takva dozvola u nadležnosti zemalja članica, a ne NATO-a u celini.
"Ovakvu odluku treba da donesu pojedine države. Pozdravljam činjenicu da su saveznici uklonili ili ublažili ograničenja upotrebe oružja", rekao je Stoltenberg.
On je negirao "relevantnost" upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina da bi ukrajinska upotreba raketa dugog dometa protiv vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji mogla da postane "crvena linija", čiji bi prelazak značio početak rata između Rusije i NATO.
"Već je bilo mnogo 'crvenih linija' koje je Putin proglasio pre ovoga i nije pribegao eskalaciji, što bi značilo direktnu umešanost saveznika iz NATO-a u ovaj sukob. Nije to uradio jer shvata da je NATO najjači vojni savez na svetu. I Rusi shvataju da nuklearno oružje i nuklearni rat ne mogu doneti pobedu i da o njima ne treba ni razmišljati. To smo Putinu nekoliko puta vrlo jasno objasnili", naglasio je generalni sekretar NATO-a, čiji mandat ističe 1. oktobra.
Rusija i Iran demantovali su nedavno navode da Teheran snabdeva Moskvu balističkim raketama, o čemu pouzdane dokaze nisu mogli da pruže ni najuticajnije NATO članice poput SAD.
Takođe, ruski predsednik Vladimir Putin objasnio je nedavno da što se tiče korišćenja oružja dugog dometa nije reč o dozvoli ili zabrani za kijevski režim da izvodi napade na rusku teritoriju, već o tome da će takva dozvola značiti da vojnici NATO-a direktno učestvuju u sukobu jer će oni morati da pružaju obaveštajne podatke Kijevu, kao i letačke zadatke da bi ovo oružje uopšte moglo da bude korišćeno za napade na Rusiju.
