Kada je Ursula fon der Lajen predstavila svoj novi tim Evropske komisije, ućutkala je one koji su sumnjali ko je zaista glavni u Briselu – preuzimanje vlasti bilo je potpuno, piše "Politiko".
Pošto je javnosti saznala imena novih 26 komesara i njihove uloge, jedna stvar je odmah bila jasna: Fon der Lajenova će imati nesputanu kontrolu nad politikom Evropske unije. Za nekoliko minuta uvela je veliku titulu sa malo odgovornosti za jednu od najmoćnijih zemalja Evropske unije, podržala svoje "pajtaše" i razvodnila moćne resore podelivši ih na više ljudi.
"Ona će još više kontrolisati sve. Ko je mogao da pomisli da je to uopšte moguće", zapitao se jedan zvaničnik EU koji je, kao i drugi citirani u ovom tekstu, zamolio za anonimnost.
Bila je to kulminacija višemesečne javne i privatne strategije da se uklone glasovi neslaganja koji su se javljali tokom njenog prvog mandata kao predsednice EK.
Iz prvog sastava nije ostao niko od kritičara. Istaknuta imena poput Francuza Tjerija Bretona i Holanđanina Fransa Timermansa sada su uklonjena.
Tokom svog prvog mandata – u kojem se suočila sa globalnom pandemijom i sukobom na pragu EU – stekla je reputaciju po donošenju jednostranih odluka, prekoračenju opisa posla, isključivanju drugih lidera EU iz donošenja odluka i obraćanju samo šačici savetnika, piše "Politiko".
Kao rezultat toga, kako se dodaje, u Briselu je dobila nadimak kraljica Ursula.
U danu kada je objavila imena novih komesara, odbila je da tog jutra Evropskom parlamentu, svojim partnerima u procesu odobravanja komesara, kaže kome je dodelila posao, ističe se u tekstu. Umesto toga, napustila je sastanak sa najvišim čelnicima parlamenta i otišla pravo na konferenciju za štampu na kojoj je otkrila sve detalje.
Kasnije je optužena za nepoštovanje parlamenta.
Nekoliko sati ranije, ona je ubedila Francuze da će njihovom kandidatu za komesara dati izuzetno važan posao ako zamene Bretona. U utorak, kada je otkrila ko je dobio koji resor, shvatili su da su dobili razvodnjenu funkciju.
Bila je nemilosrdna prema svom savezniku francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koji je, zajedno sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, tražio da ona dobije posao čelnika Evropske komisije 2019.
Jedan dan pre njenog objavljivanja novog sastava EK, Francuska je zamenila Bretona za manje iskusnog Stefana Sežurnea, pošto im je Fon der Lajenova garantovala moćniju ulogu ako njen najveći unutrašnji kritičar bude smenjen.
Ali francuski zvaničnici smatraju da je Fon der Lajenova preigrala Makrona, dajući njegovom štićeniku Sežurneu (koji će biti potpredsednik EK zadužen za industrijsku strategiju) slabiji posao od onog koji je imao Breton.
Makron je "zamenio nekoga ko se usudio da se suprotstavi Fon der Lajenovoj za nekoga mnogo slabijeg", rekao je neimenovani diplomata EU.
Gomilanje moći Fon der Lajenove ne bi trebalo da bude iznenađenje. Jednom moćni lideri koji su upravljali EU su oslabljeni, što je ostavilo prazninu koju Fon der Lajenova želi da popuni.
Francuski predsednik Makron je pretrpeo veliki gubitak na evropskim izborima u junu od krajnje desnice, a zatim je prošao kroz strašno nacionalno glasanje. Nemački kancelar Olaf Šolc zabrinut je za svoju budućnost, a poljski premijer Donald Tusk zaokupljen je unutrašnjom politikom.
"Videla je vakuum koji ostavljaju evropske prestonice i skočila je u njega", rekao je jedan od diplomata EU.
Takođe, Fon der Lajenova je zadovoljna što su lideri EU izabrali bivšeg portugalskog premijera Antonija Koštu za čelnika Evropskog saveta. Možda će biti široko poštovan, ali se od njega ne očekuje da će uzvratiti Fon der Lajenovoj, kao što je to činio odlazeći šef Saveta Šarl Mišel.
Ipak, Fon der Lajenova neće moći u potpunosti da upravlja Evropom sama u narednih pet godina.
Njoj je potreban Evropski parlament da da zeleno svetlo njenom timu kako bi mogli da počnu sa radom. Takođe, Fon der Lajenova treba da drži evropske lidere i njihove ambasadore u Briselu dovoljno blizu kako bi osigurala da će se uskladiti sa njenim planovima za budućnost Evrope – i da će otvoriti novčanike da sve to plate.