Ako ga regulatori američke Uprave za hranu i lekove kasnije ovog meseca odobre eksperimentalni lek poznat kao KarIksTe (KarXT) biće, verovatno, prvi zaista novi lek za lečenje šizofrenije (shizofrenije) u više od sedam decenija.
Osobe koje boluju od šizofrenije često su gurnute na marginu društva, a lekovi kojima se tretiraju su stari i služe samo za smirenje pacijenata i često imaju podužu listu neželjenih efekata.
"Za većinu pacijenata pokušaj normalnog života je nemoguć", kaže za "Fajnenšel tajms" klinički istražitelj Greg Matingli, koji je nadgledao više od 400 ispitivanja testiranja psihijatrijskih lekova.
Šizofrenija se obično pojavljuje u kasnoj adolescenciji kao rezultat genetske predispozicije, u kombinaciji sa faktorima životne sredine kao što su stres ili upotreba droga. Osobe koje pate mogu iskusiti simptome u rasponu od problema sa pamćenjem i društvene izolovanosti do psihotičnih slomova koji traju nedeljama.
Neuronaučnik Stiv Pol, koji je razvio preteču KarIksTea dok je radio u kompaniji "Ilaj Lili", opisuje šizofreniju kao "kancer psihijatrije", zbog štete koju nanosi obolelima, što može dovesti do toga da im život bude skraćen za skoro 30 godina u poređenju sa prosečnim životnim vekom.
Globalno, oko 24 miliona ljudi, ili jedan na svakih 300, pogođeno je ovom bolešću. U SAD su te stope veće - čak 3,8 miliona odraslih.
Toliko su ozbiljni problemi sa kojima se suočavaju oni sa psihijatrijskim bolestima, uključujući anksioznost, depresiju i u najekstremnijim slučajevima šizofreniju, da je američka vlada nedavno saopštila da je zemlja u krizi mentalnog zdravlja. Samo šizofrenija košta budžet SAD 170 milijardi dolara godišnje.
Do leka se, piše "Fajnenšel tajms", došlo slučajno. Naučnici "Ilaj Lilija" koji su 1990-ih razvijali eksperimentalni lek za Alchajmerovu bolest - ksanomelin, bili su iznenađeni kada su tokom kliničkih ispitivanja otkrili da smanjuje simptome psihoze koje doživljava oko trećine šizofreničara.
Više od decenije kasnije, ovaj lek će biti licenciran i kombinovan sa drugim lekom, trospiumom, da bi se smanjili gastrointestinalni neželjeni efekti. Tako je stvoren KarIksTe.
Lek deluje tako što cilja na muskarinske receptore u mozgu koji moduliraju oslobađanje dopamina na izvoru, umesto da direktno blokira dopamin.
Sadašnja generacija lekova za šizofreniju, koje su proizvođači lekova često hvalili kao veliki napredak kada su pušteni u prodaju i uglavnom poznati kao atipični, zapravo su samo iteracije hlorpromazina.
Često uspevaju da zaustave psihotične epizode, ali ostavljaju pacijente bezvoljnima i povučenim, i sklonim brzom debljanju. Do polovine pacijenata na tradicionalnim antipsihoticima na kraju ima poremećaj poznat kao tardivna diskinezija, koji uzrokuje nevoljne, nekontrolisane pokrete.
Očekuje se da će KarIksTe dobiti regulatorno odobrenje u SAD, što bi moglo da otvori put njegovom uvođenju na globalna tržišta.
Problem je što je Institut za klinički i ekonomski pregled, uticajna neprofitna organizacija za određivanje cena lekova, preporučio da KarIksTe ima cenu do 20.000 dolara godišnje, što bi moglo da ograniči dostupnost leka.