Nekoliko loših jabuka ili puno bure trulih? Skandal sa Katarom poljuljao poverenje u Brisel

Dok belgijska policija pokreće drugi talas racija u Evropskom parlamentu, zapanjena briselska elita našla se pred neprijatnim pitanjem u jeku istrage o lobiranju Katara u EU: Koliko duboko ide trulež?

Do sada su, u policijskim istragama, koje je pokrenuo belgijski tužilac Mišel Klese, pritvorene četiri osobe, uključujući potpredsednicu parlamenta Evu Kaili, pod optužbom za korupciju, pranje novca i učešće u kriminalnoj organizaciji.

Nakon što je prvobitni šok od hapšenja prestao, nekoliko zvaničnika parlamenta izjavilo je za "Politiko" da veruju da će optužbe biti ograničene na "nekoliko pojedinaca" koji su skrenuli s puta jer su, navodno, prihvatili stotine hiljada evra u gotovini od zainteresovanih strana iz Katara.

Ta teorija je počela da propada u ponedeljak uveče, pošto je belgijska policija izvršila još jednu seriju racija u kancelarijama parlamenta baš u trenutku kada su se poslanici okupljali u Strazburu, jednom od dva sastajališta Evropskog parlamenta.

Posle 19 pretresa rezidencija i kancelarija šest osoba uhapšeno, a najmanje milion evra je konfiskovano i pojedini zvaničnici i aktivisti EU veruju da će se lista osumnjičenih proširiti i da je skandal s podmićivanjem u Kataru bio pokazatelj mnogo dubljeg i raširenijeg problema sa korupcijom ne samo u Evropskom parlamentu, već i u svim institucijama EU.

Slab nadzor nad finansijskim aktivnostima članova parlamenta i činjenica da su predstavnici država mogle da stupe u kontakt sa njima, a da ti susreti nikada nisu bili zabeleženi u registru, predstavlja recept za korupciju, tvrde ovi kritičari.

Skandal u evropskom parlamentu: Istraga zbog lobiranja za Katar, već četvoro uhapšenih

Pored Parlamenta, ukazuju i na čitav niz visokih zvaničnika koji odlaze da služe privatnim interesima nakon što su bili u Evropskoj komisiji ili Savetu, što je dokaz da je strožiji nadzor nad institucijama neophodan. Drugi su se pozivali na nasleđe Komisije Žaka Santera - koja je masovno podnela ostavku 1998. godine - kao dokaz da nijedna institucija EU nije imuna na nezakonit uticaj.

"Sudovi će utvrditi ko je kriv, ali ono što je sigurno je da nije samo Katar, i da nisu samo imenovani pojedinci umešani" u operacije stranog uticaja, rekao je "Politiku" Rafael Gluksman, francuski poslanik iz reda socijalista i demokrata, koji je na čelu Komiteta protiv stranog mešanja u parlamentu.

Majkl van Hulten, bivši poslanik koji sada vodi kancelariju "Transparensi internešenela" za EU, rekao je da, iako su eklatantni slučajevi korupcije koji uključuju vreće novca bili retki, "prilično je verovatno da u ovom skandalu ima imena za koja još nismo čuli".

"Postoji neprikladan uticaj u razmerama koje do sada nismo videli. Ne mora da uključuje vreće novca. Može da uključuje putovanja na daleke destinacije koje plaćaju strane organizacije - i u tom smislu postoji rasprostranjeniji problem", kazao je van Hulten. 

Dodatni problem je činjenica da Parlament nema ugrađenu zaštitu za interne uzbunjivače, iako je glasao za takvu zaštitu građana EU, dodao je on. Još 1998. godine, uzbunjivač koji je ukazao na loše upravljanje u Santerovoj komisiji je podstakao masovnu ostavku izvršne vlasti EU.

Gluksman je takođe pozvao na sprovođenje "izuzetno dubokih reformi" sistema koji omogućava poslanicima da imaju više od jednog posla, prepušta nadzor nad ličnim finansijama samoregulativnom odboru u kome rade poslanici, a državnim akterima daje pristup poslanicima bez potrebe da prijave svoje susrete.

"Ako Parlament želi da se izvuče iz ovoga, moraćemo snažno da udarimo i preduzmemo izuzetno duboke reforme", dodao je Gluksman, koji je prethodno naveo Rusiju, Gruziju i Azerbejdžan kao zemlje koje pokušavaju da utiču na političke odluke u parlamentu.

Gluksman je pozvao na formiranje ad hok istražnog odbora u parlamentu, dok su drugi levičarski poslanici i poslanici Zelenih pozvali na reforme, uključujući imenovanje potpredsednika za borbu protiv korupcije koji bi zamenio Kailija, koji je izbačen iz socijaldemokratske grupa kasno u ponedeljak, i uspostavljanje etičkog komiteta koji će nadgledati sve institucije EU.

Čaša do pola puna

Drugi su, međutim, manje uvereni da će istraga o korupciji otkriti nova imena, ili da činjenice objavljene prošlog petka govore o bilo kom širem problemu u EU. Upitan o razmerama skandala sa podmićivanjem, jedan visoki zvaničnik parlamenta koji je tražio da ne bude imenovan rekao je: "Koliko god ovo bilo ozbiljno, to je stvar pojedinaca, nekoliko ljudi koji su doneli veoma loše odluke. Istraga i hapšenja pokazuju da naši sistemi i procedure funkcionišu."

Valeri Hajer, francuska poslanica iz centrističke Rinju grupe kaže da, iako je duboko zabrinuta zbog "rizika za našu demokratiju" povezanog sa stranim uplitanjem, ne veruje da skandal ukazuje na "generalizovanu korupciju" u EU. "Nažalost, ima loših jabuka", rekla je ona.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je na udaru kritike zbog svog rukovanja ugovorima o vakcinaciji Fajzerovim antikovid vakcinama, odbila je da komentariše odnos njene potpredsednice Margaritis Šinas sa Katarom, što je izazvalo bes u briselskom medijskom korpusu.

Panika u Briselu zbog Katara: Kredibilitet cele Evrope doveden u pitanje

Grčki komesar predstavljao je EU na ceremoniji otvaranja Svetskog prvenstva prošlog meseca, a kritikovali su ga poslanici Evropskog parlamenta zbog njegovih tvitova poslednjih meseci u kojima je hvalio katarske reforme rada.

Na pitanje kako će Komisija reagovati na korupcionaški skandal u Kataru koji je zahvatio Evropski parlament, a posebno o stavu Šinas, Fon der Lajen reč nije rekla o grčkom komesaru.

Međutim, čini se da je Fon der Lajen pružila podršku stvaranju nezavisnog etičkog tela koje bi moglo da istražuje nepravilnosti u svim telima EU.

"Ova pravila (o lobiranju državnih aktera) su ista u sve tri institucije EU", rekao je visoki zvaničnik parlamenta, misleći na Evropsku komisiju, Parlament i Evropski savet, okrugli sto vlada EU.

Dogovor o tome ko će nadgledati korupciju u Evropskom parlamentu već je izazvalo razdor,  i strah da taj sistem ne ugrozi karijeru i ugled zvaničnika.

Reč je o nekoliko hiljada dobro plaćenih birokrata i izabranih zvaničnika, od kojih mnogi uživaju pravni imunitet.