Svet
Kijev usvojio novi zakon: Svi imaju pravo na slobodu izražavanja, ali ne i Rusi
Zabranjuju se aktivnosti koje bi vodile ruskoj propagandi i stvaranju pozitivne slike o njoj
Ukrajinska Rada usvojila je danas novi zakon o pravima nacionalnih manjina u zemlji, u skladu sa kojim svi narodi imaju pravo na samoizražavanje i učešće u političkom i kulturnom životu, osim onih koji bi svojim dejstvima mogli da potpomognu stvaranje pozitivnog imidža Rusije.
Kako se navodi u tekstu zakona, predstavnici nacionalnih manjina imaju pravo na samoidentifikaciju, slobodu javnog i mirnog okupljanja, slobodu izražavanja svojih stavova i uverenja, misli i ispovedanja veroispovesti po želji. Dozvoljeno je i učešće u političkom, ekonomskom i društvenom životu, kao i očuvanje kulturnog identiteta nacionalnih manjina uz korišćenje njihovog jezika.
Međutim, dokument sadrži i jednu stavku kojom se zabranjuje propaganda Rusije i delovanje njenih državnika i organizacija "koji stvaraju pozitivnu sliku" o njoj na teritoriji Ukrajine.
Usvajanje ovog zakona o pravima nacionalnih manjina bio je jedan od uslova za početak pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u aprilu je rekao da je kijevski režim agresivno postupao sa pripadnicima drugih nacija, neretko pribegavajući prinudnoj asimilaciji.
O ovome su govorili i u Mađarskoj. Šef mađarske diplomatije Petar Sijarto kritikovao je u februaru Ukrajinu zbog narušavanja prava mađarske zajednice u toj zemlji.
U martu prošle godine čak su i Ujedinjene nacije obratile pažnju na odnos Ukrajinaca prema nacionalnim manjinama, dodajući da su zabeležena neprijateljska dejstva protiv drugih nacija, uključujući i one koji su govorili na ruskom.
Primećena su negativna osećanja prema onima koji su kritikovali usvojeni zakon o zaštiti ukrajinskog jezika kao državnog, kojim se ovaj jezik 2019. godine i zvanično pozicionirao kao glavni u Ukrajini.
Zakon je uvođen u etapama tokom nekoliko godina i njime se obavezuje korišćenje ukrajinskog jezika u javnom životu, dok se pri svakodnevnoj komunikaciji i tokom verskih obreda dopuštalo korišćenje i drugih jezika.
Ruski mediji pisali su da je ova odluka bila usmerena pre svega na pritesnjivanje ruskog jezika, ali i da on ugrožava prava pojedinaca drugih naroda, na primer, Mađara. Njima nije bilo dozvoljeno da tokom starijih razreda u školama slušaju predmete na rodnom jeziku. Budimpešta je zbog toga dugo blokirala napore Ukrajine koji su se ticali njenih napora da dođe do integracije u NATO.
