Prvi odbrambeni komesar Evropske unije Andrijus Kubilijus hoće da natera zemlje članice počnu da skladište artiljerijsku municiju u slučaju sukoba s Rusijom.
Napomenuvši da blok već ima minimalne zahteve za količinu uskladištenog gasa koje članice moraju da poštuju, bivši litvanski premijer se zapitao zašto EU nema "neku vrstu kriterijuma vojne bezbednosti" za artiljerijske granate i eksplozive.
"(Time biste) vi doprineli bezbednosti država članica, ali uz to stvarate stalnu potražnju proizvodnji, što je najveći problem za odbrambenu industriju. Nedostaju im stabilne dugoročne narudžbine za proizvodnju", rekao je Kubilijus.
Kublilijus je ocenio da EU Zakon o podršci proizvodnji municije predstavlja pozitivan korak, ali da još toga mora da bude učinjeno.
"Koliko znam, i dalje smo iza Rusa", rekao je on.
Blok je usvojio Zakon o podršci proizvodnji municije 2023. godine, kada je postalo jasno da tadašnje stope proizvodnje u bloku nisu mogle da isprate tempo kojim Kijev troši artiljerijsku municiju u sukobu s Rusijom.
Zakon predviđa povećanje proizvodnje na dva miliona granata kalibra 155mm godišnje do 2025. Vodeći evropski proizvođač municije "Namo" prethodno je izrazio sumnje u izvodljivost ovog plana, napomenuvši krajem prošle godine da "vidi malo rezultata, a čini se da se proces odugovlači".
EU i dalje nije uspeo da postigne sopstveni cilj da Kijevu pošalje milion granata do marta ove godine godine. Iako su se pošiljke ubrzale tokom leta, broj granata koje je EU poslala Ukrajini u septembru je iznosio 650.000.
Sa druge strane, konsultantska kuća "Bejn end kompani" je u maju ocenila da bi Rusija mogla samo do kraja ove godine da proizvede, odnosno osposobi 4,5 miliona artiljerijskih granata.
"Kinezi gledaju"
Šefica EK Ursula fon der Lajen dala je Kubilijusu 100 dana od stupanja na funkciju da osmisli plan za naoružavanje bloka, koji bi trebalo da podrazumeva evropski vazdušni štit i sistem sajber odbrane, napomenula je Fon der Lajenova.
Prvi komesar EU za odbranu želi da članice zajedno podižu kredit za naoružavanje, čemu se za sada protive Nemačka i Holandija, navodi "Fajnenšel tajms".
Kubilijus je takođe rekao da bi planovi trebalo da uključe i Ujedinjeno Kraljevstvo iako ono više nije članica EU. On je dodao da vidi "opasnost zbog naše slabosti", ocenivši da bi Moskva "mogla da dođe u iskušenje da potraži nove avanture".
"Ali, Kinezi (takođe) gledaju. Oni će doći do jednostavnog zaključka. Zapad je veoma slab. Uprkos činjenici da je kombinovana zapadna ekonomska potrošačka moć 25 puta jača od ruske, mi nismo u mogućnosti da pobedimo. Šta je razlog? To je pitanje političke volje", izjavio je Kubilijus.
Tvrdnje da bi Rusija mogla da napadne neku drugu NATO članicu nakon pobede u Ukrajini primetno su se učestale ove godine, uprkos ponovljenim izjavama Moskve da nema ni volje, ni želje, ni interesa za tako nešto.
I pre eskalacije ukrajinskog sukoba, Rusija je u više navrata upozoravala da kontinuirano naoružavanje Kijeva i njegovo stremljenje ka članstvu u NATO-u predstavljaju pretnju po njenu bezbednost, a SVO je pokrenuta tek nakon što se Zapad oglušio na sve pokušaje Moskve da ovaj problem reši diplomatskim putem.