Svet
Češki predsednik: Kijev da prihvati da će Rusi preuzeti kontrolu nekih teritorija
Do sada otvoreni pristalica Ukrajine, Petr Pavel, postaje realniji
Kijev bi trebalo da prihvati da će "privremena" ruska kontrola nad nekim teritorijama biti verovatan ishod sukoba u Ukrajini, poručio je češki predsednik Petr Pavel, inače otvoreni pristalica Ukrajine koji je za "Njujork tajms" dodao da ni Moskva ni Kijev ne mogu da ostvare svoje maksimalističke ciljeve.
"Govoriti o porazu Ukrajine ili porazu Rusije… to se jednostavno neće dogoditi. Dakle, kraj će biti negde između. Najverovatniji ishod rata biće da deo ukrajinske teritorije bude privremeno pod ruskom okupacijom" dodao je on, predviđajući da bi "privremeno" moglo da traje godinama.
Vlada Vladimira Zelenskog je odbacila bilo kakav mir koji ne vraća Ukrajinu na granice iz 1991. godine – koje bi uključivale Krim, kao i Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, Herson i Zaporožje.
Rusija je više puta ponavljala da se o statusu ruskih regiona ne može pregovarati i da Ukrajina treba da "prizna realnost" pre nego što dođe do prekida vatre, a naročito mirovnog sporazuma.
Sa umorom od sukoba koji "raste svuda" i zbog "populista" poput Viktora Orbana iz Mađarske i Roberta Ficoa iz Slovačke koji "remete jedinstvo EU", smatra i Pavel, Ukrajinci treba da budu "realni u pogledu podrške koju mogu da postignu".
Ranije sprovedene ankete pokazale su, inače, da bi dve trećine Čeha podržalo mir u Ukrajini ako bi to značilo da Kijev ustupi neku teritoriju, dok je 54 odsto protiv "inicijative za municiju" Praga za snabdevanje Ukrajine artiljerijskim granatama.
Pavel je ranije tvrdio da Česi nemaju "drugu opciju osim da podrže Ukrajinu u ovom trenutku", jer se Prag protivi svetu "u kome jedna zemlja može da napadne drugu samo zato što je veća i jača". U jednom od ranijih svojih izjava češki predsednik ocenio je i da eventualni mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine verovatno ne bi bio fer i dodao da je "fantazija" očekivati da Ukrajina povrati kontrolu nad Krimom i dobije odštetu od Rusije.
Češka Republika se pridružila NATO-u, čije ciljeve sada zdušno podržava, još u martu 1999. godine, svega 12 dana pre nego što je Alijansa predvođena SAD pokrenula vazdušnu agresiju na Srbiju.
