Treći libanski rat u najavi: Da li je došlo vreme za konačni obračun Izraela i Hezbolaha?

Okršaj Izraela i arapskih militantnih pokreta Hamas i Hezbolah ušao je u novu fazu, nakon što su izraelske odbrambene snage (IDF) u ponedeljak sprovele do sada najmasovniji raketni napad na Liban, u kom je poginulo više od 500 ljudi.

Iako je izraelski premijer Benjamin Netanjahu u poruci stanovnicima Libana poručio da "Izrael nije u ratu sa njima, već sa Hezbolahom", to neće biti velika uteha za porodice najmanje 83 žrtve, za koje su UN potvrdile da su civili. Stvarni broj civilnih žrtava je, nesumnjivo, znatno veći.

Izrael i Hezbolah nalaze se u manje ili više otvorenom sukobu od osnivanja te organizacije početkom 1980-ih godina, koji je u nekoliko navrata eskalirao u otvoreni rat.

Najnoviji okršaj izbio je 8. oktobra, kada je Hezbolah započeo kampanju raketnih udara na sever Izraela, u znak podrške palestinskim borcima u Pojasu Gaze. Tokom prvih deset meseci sukoba u njemu je poginulo više stotina ljudi - uglavnom u Libanu, dok je oko 200.000 ljudi sa obe strane granice raseljeno.

Naš izbor

Neprijatelj koga se Izrael pribojava: Šta je Hezbolah i koliko je moćan

Iako je opasnost od izbijanja otvorenog rata između Izraela i Hezbolaha prisutna mesecima, do direktnog okršaja dve strane do sada nije došlo. Izraelci su se, čini se, opredelili za ciljana ubistva visokih komandanata Hezbolaha, među kojima se nalaze Fuad Šukr, Ibrahim Akil, Visem el Tavil i Taleb Abdulah, kao i bombaške napade, poput detonacije pejdžera i toki-vokija, u kojima je poginulo najmanje 42, a ranjeno više od 3.000 ljudi.

Eksplozije uređaja za komunikaciju predstavljale su posebno težak udarac za tu libansku militantnu grupu, koja će u budućnosti biti primorana da koristi još primitivnije naprave kako bi komunicirala bez straha od izraelskog napada.

To, međutim, nije sprečilo Hezbolah da nastavi sa napadima na sever Izraela, a lider te organizacije Hasan Nasrala je u 19. septembra poručio da su najnoviji izraelski napadi "veliki udarac", ali da će ga Hezbolah prebroditi.

Sukob na izraelsko-libanskoj granici dodatno je zaoštren nakon što je izraelska vojska (IDF) juče sprovela najveći napad na Liban od početka sukoba u Gazi početkom oktobra prošle godine, koji je uključivao oko 1.600 raketinih udara na položaje širom Libana.

Prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, u najnovijem napadu poginulo je najmanje 558 ljudi, dok je više od 1.800 njih povređeno - što je ponedeljak učinilo najkrvavijim danom u Libanu od kraja građanskog rata u toj zemlji pre skoro 35 godina.

"Sva dešavanja na Bliskom istoku od oktobra, ali i svi prethodni izraelsko-arapski sukobi, jasno govore koja je to strana koja želi rat i uništenje. To je pre svega Izrael", za RT Balkan kaže univerzitetski profesor dr Srđan Perišić.

Šta Izrael pokušava da postigne?

"Najsofisticiraniji napad do sad": Kako je Mosad postavio bombe u komunikaciona sredstva Hezbolaha?

Bezbednost granice sa Libanom, ali i čitave Galileje (severnog Izraela), prioritet je za sve vlade u Tel Avivu više od četiri decenije. Glavni cilj IDF-a i danas je nesumnjivo potiskivanje Hezbolaha severno od reke Litani, koja se nalazi 25 kilometara severno od izraelsko-libanske granice.

To bi značilo potpuno sprovođenje Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN iz 2006, kojom se od Hezbolaha zahteva da povuče svoje oružane snage severno od te reke.

Izrael je već dva puta ulazio u rat sa svojim severnim susedom kako bi postigao taj cilj: prvi put 1982, nakon čega je okupirao jug Libana punih 18 godina, i drugi put 2006. godine, kada je vodio jednomesečni rat protiv Hezbolaha. Njihov uspeh je, međutim, u oba navrata bio tek polovičan.

"Ovo što se danas dešava je već viđeno. Izrael je već intervenisao 2006, ali je tada Hezbolah pobedio, zbog čega su izraelske snage morale da se povuku sa juga Libana", ističe Perišić.

Naš sagovornik ipak smatra da neće doći do veće eskalacije, kao i da se Iran neće direktno uključiti u okršaj Izraela i Hezbolaha. Perišić ističe da je razlog za to činjenica da je Iran miroljubiva država koja izbegava sukobe, ali i to što Tel Aviv raspolaže sa nuklearnim oružjem, a Teheran ne.

On ukazuje da su SAD tokom prošle godine želele da uvuku Iran u direktni sukob sa Izraelom, ali da to više nije slučaj.

"SAD su prošle godine želele da uključe Iran u rat zbog Rusije, kako bi 'izvukle' jednog ruskog saveznika. Međutim, oni više nisu u stanju da vode dva rata, zato je Izrael ostao sam u svojim pokušajima da uvuče Iran u rat. Izrael je u se ponaša sebično, i iz te sebičnosti rodila se ova velika agresivnost i terorizam", kaže Perišić.

U izraelskim medijima i dalje dominira stav da je otvoreni rat između dve strane nije izvestan. Izraelski general u penziji Cvika Haimovič je, u tekstu za desničarski list "Izrael hajom", istakao da ni jedna ni druga strana ne žele eskalaciju.

"Hezbolah namerno izbegava udare južno od Haife, uključujući oblast Tel Aviva i kritičnu infrastrukturu u blizini Hadere. Takvi napadi bi verovatno značili objavu rata, čime bi bio uzburkan dosadašnji, iako napet, kontrolisani sukob", istakao je on.

Imaju li Izraelci previše samopouzdanja?

Hezbolah još uvek nije iskoristio svoje najnaprednije rakete u napadima na Izrael, a Tel Aviv želi da tako i ostane, zato što bi čak i napredna izraelska protivvazdušna odbrana imala problema da izađe na kraj sa raketnim napadom pune snage iz pravca Libana.

Međutim, Hezbolah više nije u poziciji u kojoj je bio pre izbijanja aktuelnog sukoba, a njihove pretnje nisu toliko uverljive kao ranije. Činjenica da je Izrael uspeo da eliminiše više visokih oficira te organizacije, i to duboko na libanskoj teritoriji, pokazuje da nijedan njihov zvaničnik više nije bezbedan - bilo da se nalazi u južnom Libanu, predgrađima Bejruta ili Teheranu.

Sve to je nesumnjivo osokolilo izraelske zvaničnike, koji su danas očigledno spremni da povuku krajnje rizične poteze kako bi postigli svoje ciljeve. Međutim, previše samopouzdanja može dovesti do opuštanja, koje je Izrael već jednom skupo koštalo - pre nešto manje od godinu dana, kada su borci Hamasa probili blokadu Pojasa Gaze, ubili više od 1.000 Izraelaca i uzeli više od 200 talaca.

Na Netanjahuu i njegovim saradnicima je da tu grešku ne ponove, pošto ovog puta verovatno ne bi imali priliku za popravni.