Alternativne društvene mreže: Može li se bez cenzure i "kensl kulture" na internetu?

Da li ste čuli za Getr, Parler, Bajtšut, Odisi i Trut soušal? Da li koristite Telegram i Rambl? 

Grupi društvenih mreža koje brišu, cenzurišu i brane "nepoželjno" mišljenje nedavno se pridružio i TikTok, koji je ranije važio za oazu slobode govora i platformu na kojoj su barem donekle postojale ideje koje odudaraju od nametanog mejnstrim narativa, dijalog i sukob mišljenja.

Sada se postavlja pitanje da li i dalje postoje digitalni prostori bez cenzure, i ako da - koje su njihove mogućnosti.

Poznato je da "Metini" Instagram i Fejsbuk, ali i Jutjub, već godinama maliciozno targetiraju svoje korisnike nedozvoljavajući im da vide bilo šta što bi moglo da naruši sliku o svetu kakvu Zapad želi da promoviše.

Po sličnom principu radi i Gugl pretraživač: Na vrhu pretrage dobijate sponzorisane i plaćene rezultate, u sredini one ideološki podobne, a da biste zaista došli do onoga što vam treba često morate prilično da "listate" u tražite.

Pod maskom ograničavanja apstraktnog koncepta "dezinformacija" i govora mržnje, internet platforme filtriraju sadržaje koji mogu da dopru do korisnika, kako putem svojih algoritama koji otvoreno favorizuju pojedine, na primer, političke opcije ili proizvode po principu "ko više plati", tako i direktno brišući i braneći informacije i kanale koje se ne uklapaju u ideološki okvir koji im odgovara. 

"Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, to obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi informacije i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice", navodi se u članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Jasno je da je ovako definisana sloboda govora na internetu utopija. Takođe je jasno da pojedini sadržaji, poput dečje pornografije, moraju biti maksimalno cenzurisani i kažnjivi. 

Na društvenim mrežama se, kao i u "oflajn" životu, ne sme dopustiti baš sve. Ipak, velika je razlika između cenzurisanja kriminalne i samo "nepodobne" aktivnosti. 

Iako najpopularnije i najkorišćenije globalne društvene mreže neguju vrlo "stroge" ideološke mehanizme cenzure, činjenica je da donekle i dalje postoje digitalni prostori u kojima se neće gušiti svaki pokušaj dovođenja dominantnog narativa i zapadne "istine" u pitanje. 

Alternativne društvene mreže i čemu koja služi

"Pju riserč centar" je krajem 2022. godine radio istraživanje o popularnim "alternativnim" platformama koje ističu da neguju slobodu govora i koje ne naginju ni ka jednoj političkoj opciji i tako izdvojio Telegram, Rambl, Trut soušal, Getr, Parler i Bajtšut. 

Svim platformama se osim Trampovoj Trut soušal može pristupiti i u Srbiji. 

Rambl i Bajtšut su prevashodno mreže za razmenu video sadržaja, nalik Jutjubu i eksplicitno ističu da se "protive cenzuri". Slična je i platforma Odisi.

"Popularnost Bajtšuta naglo je porasla kada su Jutjub, Tviter i Fejsbuk pooštrili pravila za borbu protiv dezinformacija i govora mržnje. Najveći rival Bajtšuta Odisi je takođe dobio na popularnosti. I jedni i drugi sebe promovišu kao raj za slobodu govora, i na čelu su brzorastućeg alternativnog medijskog ekosistema koji nekada marginalne ideje sada pokazuje milionima ljudi širom sveta", pisao je Rojters.

Getr i Parler najviše liče na Iks, odnosno nekadašnji Tviter, koji nakon što ga je preuzeo Ilon Mask takođe značajno manje moderira i uklanja sadržaj.

Na ovim platformama, navodi "Pju riserč centar", najviše je republikanske publike kojoj smeta rasprostranjena cenzura u korist demokratske stranke i tzv. kensl kultura. 

Rambl, na primer, navodi da u borbi protiv "kulture otkazivanja" podržava "različita mišljenja, autentično izražavanje i potrebu za otvorenim dijalogom". Slično, Gettr navodi da sajt "pomaže slobodu govora, odbacuje kulturu otkazivanja i pruža platformu za razmenu ideja".

Na ovim platformama sadržaj se najčešće moderira tako što se uklanja pornografija i "promocija nasilja i terorizma". 

Ove alternativne društvene mreže stavljaju akcenat i na zaštitu privatnosti korisnika, poput sve popularnije aplikacije za razmenu poruka Telegram. Ipak, nakon što je uhapšen u Parizu, osnivač Telegrama Pavel Durov popustio je i prihvatio da preda adrese i brojeve telefona korisnika vlastima, ukoliko su za to obezbedile sudske naloge i drugu potrebnu dokumentaciju.

Osim poziva i poruka, na Telegramu postoje kanali i grupe na kojima se dele raznovrsni, slabije moderirani sadržaji: fotografije, vesti, video snimci itd.

Ne uklanjaju se i ne označavaju "ideološki nepodobni" sadržaji i tzv. dezinformacije, ali se neretko ne uklanjaju ni pornografija ni nasilje (koji, opet, ne bi trebalo da dođu do vas ukoliko ih ne potražite ili vam neki vaš kontakt, kanal ili grupa koju pratite ne pošalju).

Na "običnom" internetu (dark net je sasvim druga priča) skoro je nemoguće (a možda ne bi ni trebalo) doći do sasvim nemoderiranih platformi. Ipak, ono što pravi razliku jeste razlog iz kog se neki sadržaj dopušta, a drugi uklanja. Odnosno, da li se uklanjanje vrši s ciljem manipulacije i skrivanja činjenica, ili na primer s ciljem zaštite društva i maloletnika.