Svet
Hoće li Donald Tramp ojačati, ili ukinuti sankcije protiv Irana?
Republikanski predsednički kandidat je tokom svog prvog mandata na čelu SAD vodio izrazito oštru antiiransku politiku, a malo je verovatno da bi se to promenilo ako bi odneo pobedu na novembarskim predsedničkim izborima
Republikanski kandidat za predsednika Donald Tramp poslednjih meseci sve je kritičniji prema politici uvođenja sankcija koju zastupa administracija predsednika Džozefa Bajdena, a nedavno se na jednom predizbornom skupu osvrnuo na negativne posledice koje američke sankcije imaju po dolar.
On je ukazao da mnoge države širom sveta danas teže da smanje svoju zavisnost od američke valute, što se negativno održava na uticaj Vašingtona.
"Važno je da dolar ostane međunarodna valuta. Ako bismo izgubili dolar kao svetsku valutu, mislim da bi to bilo ekvivalentno gubitku rata, što bi nas učinilo zemljom trećeg sveta. Ne možemo da dozvolimo da se to desi", rekao je Tramp tokom govora u Ekonomskom klubu Njujorka početkom septembra.
Ipak, tokom svog predsedničkog mandata od 2017. do 2021, Tramp je uveo razna ograničenja Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, a priznaje i da je i sam je bio "korisnik sankcija".
"Ja koristim sankcije veoma snažno protiv zemalja koje to zaslužuju. I onda ih ukidam jer, gle, gubite Iran, gubite Rusiju. Kina pokušava da njihova valuta bude dominanta", upozorio je Tramp.
Trampove donekle kontradiktorne izjave o sankcijama izazvale su konfuziju, pre svega kada je reč o njegovoj politici prema Iranu. Dok je Tramp pokazao više razumevanja za rusku poziciju od svojih kolega iz Demokratske partije, kada je reč o Iranu on je bliži pozicijama republikanskih "jastrebova" starog kova, koji su u Vašingtonu vedrili i oblačili početkom 21. veka.
Na Trampov pristup nesumnjivo će uticati vest da je američka obaveštajna služba obavestila nekadašnjeg predsednika da Teheran "preti da će ga ubiti", koju je saopštila njegova kampanja. Tramp je obavešten "o stvarnim i konkretnim pretnjama Irana da će ga ubiti u pokušaju da se destabilizuje i poseje haos u SAD", navodi se u saopštenju kampanje.
Politika prema Iranu: Trampova najveća greška
Iako s pravom može reći da je Tramp prvi američki predsednik u poslednjih nekoliko decenija koji nije započeo nijedan rat, to ne znači da je njegova spoljna politika bila miroljubiva - naprotiv, ona je na momente ličila na neokonzervativni pristup iz perioda Džordža Buša Mlađeg.
To je bilo najupadljivije kada je reč o njegovoj politici prema Iranu, koja je - makar u prvom delu predsedničkog mandata - bila pod snažnim uticajem savetnika za nacionalnu bezbednost i poznatog neokonzervativca Džona Boltona, direktora CIA i kasnijeg državnog sekretara Majka Pompea i specijalnog predsedničkog savetnika i Trampovog zeta Džareda Kušnera, koji je blizak sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Trampova administracija je u maju 2018. objavila da se povlači iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, koji je tri godine ranije potpisao tadašnji američki predsednik Barak Obama. Tramp je godinama unazad kritikovao taj sporazum, nazvavši ga "užasnim jednostranim dogovorom koji nikada nije trebalo da bude sklopljen".
"Ključ pobede Donalda Trampa 2016. upravo je bio u tome što je obećao da će izaći iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, što je bila i velika želja premijera Netanjahua, ali i samog Izraela. Oni su Obamin sporazum odživeli kao neprijateljski akt, jer su smatrali da taj sporazum omogućava, a ne sprečava Iran da dođe do nuklearnog oružja", za RT Balkan istoričar i autor knjige "Efekat Tramp" Saša Adamović.
Trampova odluka da se povuče iz sporazuma naišla je na izrazito negativne reakcije ne samo Irana, već i drugih strana potpisnica: Rusije, Kine, Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Američko povlačenje podržali su Izrael, Saudijska Arabija i američki neokonzervativci poput Boltona, Niki Hejli i Dika Čejnija.
Trampova administracija je ubrzo započela kampanju "maksimalnog pritiska" protiv Teherana, koja je uključivala ponovno uvođenje sankcija protiv Irana koje su povučene nakon potpisivanja sporazuma, a koje su bile usmerene protiv visokih iranskih zvaničnika, predstavnika Revolucionarne garde, energetskih preduzeća i banaka.
Trampova agresivna politika protiv Irana kulminirala je u januaru, kada su američke snage dronom ubile komandanta jedinice Kuds i visokog oficira Revolucionarne garde Kasima Sulejmanija, što je sve države dovelo na ivicu otvorenog rata.
"Tramp je ispunio sva obećanja koja je dao Izraelu, i on je u pravu kada kaže da je jedan od predsednika koji je učinio najviše toga za Izrael. On se povukao iz nuklearnog sporazuma, premestio ambasadu u Jerusalim, a pred kraj mandata je priznao suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni. Naravno, ne smemo zaboraviti ni Avramove sporazume, koji su potpuno proizraelski", ističe Adamović.
Tramp 2.0 i Iran: Šta možemo da očekujemo?
Dakle, iz Trampovih ranijih akcija, ali i najnovijih izjava, možemo izvući skice njegove politike prema Iranu.
"Trampovu politiku prema Iranu u prvom mandatu oblikovale su dve stvari: njegova podrška Izraelu i dominacija neokonzervativaca u administraciji. Iako Tramp i dalje podržava Izrael, Netanjahu ga je lično uvredio požurivši da podrži Bajdena posle izbora 2020, dok su ga neokonzervativci bukvalno izdali. Otud postoji makar teoretska mogućnost da će u drugom mandatu biti blaži, jer će morati da se pozabavi domaćim temama", za RT Balkan kaže novinar i autor emisije "Glas iz Amerike" Nebojša Malić.
On, međutim, smatra da bi Trampove izjave o sankcijama trebalo uzeti sa rezervom, zato što nije izneo nikakve konkretne detalje.
"Ja ne bih previše učitavao u njegovu izjavu o mogućem skidanju sankcija, jer on tu nije bio dovoljno konkretan. Samo je rekao, i to ispravno, da se ovakvim sankcijama kakve je uvela Bajdenova Bela kuća, ugrožava status dolara kao svetske rezervne valute. Trampu je jasno da taj gubitak Amerika neće preživeti, tako da je spreman da uradi sve da to spreči, uključujući i skidanje sankcija", ističe Malić.
Čak i ako bi hteo da ublaži američku politiku prema Iranu, Tramp bi naišao na snažan otpor unutar Republikanske partije, u kojoj dominiraju proizraelski i antiiranski stavovi - pogotovo nakon eskalacije na Bliskom istoku do koje je došlo nakon prošlogodišnjeg napada Hamasa na Izrael i izbijanja rata u Gazi.
Saša Adamović ističe da je, iako Tramp ima otklon od politike sankcija koje postoji, malo verovatno da bi on promenio svoj pristup ako bi došao na vlast.
"On će verovatno nastaviti da vodi politiku koju je vodio i tokom prvog mandata, a to je politika 'maksimalnog pritiska'. Iako Netanjahu igra na kartu Trampa i Republikanske partije, nisam siguran da je Donald Tramp spreman da ide toliko daleko da učestvuje u ratu sa Iranom na strani Izraela, što je davna želja Netanjahua. Oni žele rat sa Iranom, ali samo ako u taj sukob uvedu i SAD, kao neku vrstu proksi vojske koja bi ratovala u korist Izraela", ističe on.
Adamović dodaje i da se ne može isključiti opcija da bi mogao da se dogodi neki teroristički napad u SAD, za koji bi okrivili Iran i iskoristili ga kao paravan za ulazak u rat sa tom državom.
