Vašington će u narednih 12 meseci okončati međunarodnu misiju koju predvode Amerikanci u Iraku, navodi se u zajedničkom saopštenju Iraka i SAD, izdatom usled eskalacije tenzija na Bliskom istoku, dok Izrael i Hezbolah razmenjuju vatru i prete da će proširiti sukob u Gazi.
Nakon intenzivnih razgovora između iračke Više vojne komisije, SAD i međunarodne koalicije, američka vojna misija će preći na bilateralno bezbednosno partnerstvo, precizira se.
Postepeno ukidanje vojnog prisustva Amerike u ovoj državi, trajaće zaključno do septembra 2025, dok će se okupacija koalicionih snaga naftom bogatih oblasti susedne Sirije nastaviti najmanje do septembra 2026. kako bi se "sprečilo povratak terorističke pretnje ISIS-a", dodaje se u saopštenju.
Komisija će raditi na mehanizmima potrebnim da bi se olakšala tranzicija i "osigurala fizička zaštita savetnika Koalicije prisutnih u Iraku", navodi se
Pentagon je, međutim, naglasio da, iako se američka misija menja, to ne predstavlja njeno potpuno povlačenje.
"Ne, SAD se ne povlače iz Iraka. U zemlji će se samo promeniti naš otisak", rekla je portparol Pentagona Sabrina Sing.
Bagdad je u formalnim pregovorima o povlačenju američkih trupa najmanje devet meseci, a slični pozivi iračkih zvaničnika traju godinama.
Irački premijer Mohamed Šija al Sudani rekao je u prošlonedeljnom intervjuu za "Blumberg" da Iraku više nisu potrebne američke trupe na svojoj teritoriji.
"Irak 2024. nije isto što i Irak 2014. godine. Od ratova smo prešli ka stabilnosti", rekao je on.
SAD su izvršile invaziju na Irak 2003. godine, tvrdeći da ta država poseduje oružje za masovno uništenje – tvrdnja koja je kasnije utvrđena kao lažna. Američka kampanja bombardovanja "šoka i strahopoštovanja" opustošila je velike delove Iraka i srušila vladu Sadama Huseina, ostavivši zemlju u haosu i stvorivši plodno tlo za ekstremističke grupe kao što je Islamska država.
Nakon širenja Islamske države u delovima Sirije i Iraka 2014. godine, američke trupe su se vratile u zemlju. Koalicione vojne operacije su završene 2021. godine, ostavljajući oko 2.500 američkih pripadnika trajno prisustvo u Iraku.
Oklevanje SAD da odu može biti povezano sa strahom od sličnih katastrofalnih posledica kao što je američko povlačenje iz Avganistana, primetio je "Blumberg".
Poslednjih meseci, američke trupe su ranjene raketnim napadima na američka vojna mesta u Iraku i Siriji usred pojačanih tenzija u vezi sa izraelskom kampanjom u Gazi.