Nakon ubistva dugogodišnjeg lidera Hezbolaha Hasana Nasrale Liban, Iran i Izrael se nalaze na raskrsnici, a čitav Bliski istok mogao bi da zapadne u stanje haosa, piše ruski politikolog Murad Sadigzade za RT internešenel.
Nasralino ubistvo predstavlja kulminaciju najnovijeg sukoba Izraela i Hezbolaha, koji tinja od kada je ta libanska militantna grupa započela sa udarima na sever Izraela u odgovoru na izbijanje rata u Gazi početkom prošle godine.
Izraelske vlasti su više puta naglasile da će svaki napad sa severa dovesti do oštrog odgovora i počele su da pojačavaju udare na položaje Hezbolaha, uključujući i njegovo sedište u Bejrutu.
Skoro godinu dana nakon početka sukoba u Gazi, tenzije duž libansko-izraelske granice su se pojačavale, a uprkos diplomatskim naporima i pokušajima posredničkih zemalja kao što su SAD i Francuska da uspostave prekid vatre, obe strane su nastavile sa udarima, ističe Sadigzade.
Nasralino ubistvo predstavlja kulminaciju dosadašnjih borbi i nesumnjivo će dovesti do značajnih promena u regionalnim odnosima i povećaće rizik od šireg konflikta između Izraela, Libana i Irana.
Hezbolah je objavio da će nastaviti sa borbama, ali nakon što su izraelske snage tokom prethodnih godinu dana uspele da eliminišu 18 visokorangiranih zvaničnika i oficira tog pokreta, uključujući i samog Nasralu, on će verovatno biti osetno oslabljen.
Da li Izrael može da eliminiše Hezbolah?
Sadigzade navodi da su izraelske operacije protiv Hezbolaha za cilj imale ne samo slabljenje te libanske organizacije, već i jačanje podrške izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu u samom Izraelu.
Kako je nedavno pisao "Fajnenšel tajms", rejting vladajuće partije Likud poslednjih meseci se značajno popravio i vratio se na nivoe od pre 7. oktobra 2023, te je ta partija danas ponovo najpopularnija u Izraelu. Očigledno je da će se eliminacija Nasrale pozitivno odraziti na Netanjahuovu popularnost.
Drugi cilj izraelskog premijera je slabljenje iranskog uticaja u regionu, a pošto Hezbolah važi za najbližeg saradnika Teherana u izraelskom komšiluku, eliminacija lidera tog pokreta je od ključnog značaja za postizanje tog cilja.
Prema navodima "Džeruzalem posta", izraelska vojna komanda je naredila mobilizaciju dve brigade rezervista i njihovo raspoređivanje duž severne granice, što ukazuje da se Izrael sprema za kopnenu operaciju u Libanu. To bi, međutim, moglo da ima negativne posledice po izraelsku bezbednost, pošto je Hezbolah, kao i palestinski Hamas, organizacija zasnovana na ideji otpora Izraelu i Zapadu, dodaje Sadigzade.
On ukazuje da eliminacija lidera Hezbolaha neće dovesti do njegovog nestanka, već da bi mogla da radikalizuje pristalice tog pokreta. Kao potencijalni naslednik Nasrale pominje se njegov rođak i član izvršnog odbora Hašim Safedin.
Međunarodno okruženje će takođe ostati zapaljivo, pre svega Netanjahuovog radikalnog pristupa. Podrška akcijama vlade među Izraelcima raste, posebno među desničarskim političkim frakcijama koje ove mere vide kao korake ka jačanju nacionalne bezbednosti.
Tekuće akcije Izraela protiv Hezbolaha, uključujući potencijalnu invaziju na Liban, mogle bi da dovedu do značajnih vojnih gubitaka za izraelsku vojsku, pošto je libanska grupa naprednija od Hamasa, sa sposobnostima koje su bile očigledne čak i u ratu 2006. godine.
Liban i Iran na raskrsnici
Nasralino ubistvo posebno je značajno za Liban, koji očekuju teški dani i nedelje. Više od 700 ljudi je stradalo u izraelskim napadima na tu zemlju samo u poslednjih nedelju dana.
Sadigzade ističe da bi Nasralina smrt mogla da poveća već postojeće podele u libanskom društvu. Ta država se već decenijama suočava sa ekonomskom krizom i političkom paralizom, a Hezbolah igra ključnu ulogu u njenom političkom sistemu.
Nasralino uklanjanje moglo bi da se posmatra kao slabljenje od strane unutrašnjih protivnika, što bi potencijalno dovelo do borbe za moć i preraspodelu sfera uticaja, dodatno opterećujući ionako krhku vladu.
Dok neki tvrde da bi ovi događaji mogli da ujedine libanski narod protiv Izraela, gorke posledice građanskog rata sugerišu da su libanske elite duboko podeljene, što čini nacionalno jedinstvo pred spoljnom agresijom malo verovatnim.
Nasralina smrt imaće značajne posledice i po iranski uticaj u regionu. Iran je koristio Hezbolah kao oruđe za projektovanje svoje moći širom Libana, Sirije i Iraka. Gubitak Nasrale mogao bi da oslabiti tu alatku, ali takođe pruža priliku Iranu da očaja kontrolu nad novim vođstvom Hezbolaha.
Reakcija Irana na Nasralino ubistvo je složena, jer Teheran razume da ovaj događaj ugrožava njegove strateške interese u regionu. Dok iranska vlada tradicionalno podržava Hezbolah kao ključnog saveznika u njegovoj borbi protiv Izraela, ona je svesna da direktna konfrontacija može dovesti do rata ne samo sa Izraelom već i sa SAD.
S obzirom na postojeće ekonomske i socijalne izazove u zemlji, iransko rukovodstvo želi da izbegne sukobe velikih razmera koji bi mogli da destabilizuju tamošnju vlast.
Ipak, Iran se nalazi pod pritiskom kako od saveznika tako i od sopstvenog stanovništva da odgovori na Nasralinu smrt. S druge strane, novi iranski predsednik Masud Pezeškijan želi da normalizuje odnose sa SAD, kako bi Vašington ublažio sankcije protiv Islamske republike.
Dakle, Iran se našao na raskrsnici: s jedne strane, mora da odgovori na udar po svoj ugled i uticaj, dok sa druge mora da bude oprezan da se ne uplete u rat koji bi mogao da ugrozi njegovo postojanje, zaključuje Sadigzade.
Ova delikatna situacija može navesti Teheran da nastavi da podržava svoje saveznike, jačajući svoju regionalnu poziciju bez upuštanja u direktan sukob sa Izraelom i SAD.