Svet
Demokratija i(li) izborna volja građana: Hoće li pobednici izbora u Austriji proći kao u Francuskoj?
Slobodarska partija je u svakom smislu izašla kao pobednik izbora u Austriji - ali put do formiranja vlade je dug i neizvestan
Pobeda Slobodarske partije (FPO) na parlamentarnim izborima u Austriji indikator je dva fenomena koji su se mogli zapaziti i u drugim delovima u Evropi – da podrška politici aktuelnih liberalnih centrističkih vlasti opada, ali i da se sastav novih vlada može radikalno razlikovati od biračke volje građana.
O prvom od navedenih fenomena govore uspesi desničarske Alternative za Nemačku (AFD) i Alijanse Sara Vagenkneht u nemačkim državama u Saksoniji i Tiringiji, odnosno levičarske koalicije Novi narodni front i desničarskog Nacionalnog okupljanja na izborima u Francuskoj.
O potonjem, pak, govori odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da ne dodeli mandat Novog narodnog fronta Lusi Kaste, već Mišelu Barnijeu iz redova Republikanaca, partiji desnog centra, čija je politika bliža Makronovoj. Odluka francuskog predsednika navela je nosioce levičarske koalicije, Nepokorenu francusku, da pokrene proces za Makronov opoziv, a hiljade Francuza čija je izborna volja pogažena da izađu na ulice.
Austrijski slobodari su na platformi koja uključuje protivljenje naoružavanju Ukrajine, poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije i zaustavljanje masovnih migracija u Evropu osvojili 29,1 odsto glasova – nedovoljno za samostalno formiranje vlade, ali više nego bilo koja druga austrijska partija, i 13 odsto više nego što je FPO osvojio na parlamentarnim izborima iz 2019. godine.
Ako se uzme u obzir opadanje popularnosti drugih većih stranaka u proteklih pet godina – Narodna partija kancelara Karla Nehamera (OVP) je spala s 37,5 na 26,3 odsto glasova, njihovi koalicioni partneri Zeleni sa 13,9 na osam odsto, a Socijaldemokratska partija (SPO) sa 21,2 na 20,5 odsto – pobeda FPO je utoliko značajnija, ocenjuje Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije za RT Balkan.
"To je veliki, veliki udarac i pokazuje nezadovoljstvo birača", kaže Dostanić, i napominje da je činjenica da će FPO biti "stariji partner" u potencijalnoj koalicionoj vladi koja bi se oko njih oformila "stvara ozbiljne probleme drugim velikim partijama".
Dostanić podseća da je Herbert Hikl, lider FPO i saveznik mađarskog premijera Viktora Orbana, u izbornoj noći poslao otvoren poziv svim strankama za formiranje koalicije, ali da je odgovor mahom bio hladan.
Iz OVP je saopšteno da su otvoreni za saradnju sa FPO ali da neće ulaziti u koaliciju sa njima, dok Dostanić smatra malo verovatnim da će se Socijaldemokrate, Zeleni ili NEOS, koji je sa devet odsto glasova završio na četvrtom mestu, odazvati na Hiklov poziv.
Ovakvo stanje stvari posebno dovodi u pitanje kredibilitet politike OVP. To se može videti na primeru ograničavanja migracija, značajne stavke programa FPO koju je Nehamerova partija pokušala da prisvoji uoči izbora, a koja se kosi s načelima njihovih aktuelnih koalicionih partnera, Zelenih.
"Onda se postavlja pitanje s kim oni nameravaju da sprovode takvu politiku i koliko su ta predizborna obećanja nešto čemu se može verovati, ako nemaju nameru sa slobodarima, a Zeleni su eksplicitno protiv takvih mera", primećuje Dostanić.
Sličnost sa situacijom u Francuskoj se može primetiti i u stavu predsednika prema očiglednom pobedniku na parlamentarnim izborima.
Dok je Makron sugerisao da bi vlada predvođena Nepokorenom Francuskom ugrozila "institucionalnu stabilnost", naš sagovornik napominje da je austrijski predsednik Aleksander Van der Belen, inače iz redova Zelenih, pokazivao "otvorenu netrpeljivost" prema Slobodarskoj partiji.
Ukoliko bi preostale partije istrajale u bojkotu FPO, alternativa bi bila "gubitnička koalicija" predvođena Narodnom partijom. Dostanić kaže da bi OVP i socijaldemokrate imale većinu sa 93 od minimalna 92 mesta u parlamentu, ali da bi neka "relativno komotna" koalicija morala uključiti i Zelene ili NEOS.
U takvom slučaju, disparitet između programa i političke orijentacije članova hipotetičke "koalicije gubitnika" ne bi bio jedini problem.
"Umesto da izbori budu nekakvo rešenje, ako se bude ignorisao uspeh Slobodarske partije – umesto rešenja, biće novih nevolja. Otvaraju se nova pitanja, a ni stara baš nisu do kraja zatvorena", zaključuje Dostanić.
