Marka Rutea čeka naporan mandat na čelu NATO-a

Bivši holandski premijer Mark Rute preuzima danas vođstvo nad Severnoatlantskom alijansom od Jensa Stoltenberga. I čeka ga sve, samo ne dosadan posao.

Mesec dana kasnije, u novebru, Rute će se suočiti sa najtežim geopolitičkim izazovom - predsedničkim izborima u SAD koji bi mogli da budu odlučujući za NATO.

"Možete očekivati da ćete Rutea redovno viđati u SAD posle novembra", rekao je za "Politiko" diplomata NATO-a, koji je želeo da ostane neimenovan.

Naš izbor

Čime se Mark Rute preporučio za mesto šefa NATO-a

To će biti utoliko istinitije ako Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima 5. novembra. Tramp je dosledno kritikovao NATO, upozoravajući članice Alijanse da će morati da ulažu više u Alijansu jer bez SAD "NATO bukvalno ne postoji".

Čak i ako Kamala Haris koja ima više simpatija prema Ukrajini uđe u Belu kuću, Rute će imati poteškoća da uspostavi ravnotežu između 32 saveznika NATO-a. Mnogi od njih pritiskaju Vašingon da dozvoli Kijevu direktan napad na vojne ciljeve u Rusiji, potez koji Bajdenova administracija smatra eskalirajućim.

Vašington će takođe pratiti da li zemlje NATO-a povećavaju izdatke za odbranu. Osam evropskih zemalja članica ne ispunjava cilj - postavljen pre deceniju - da troši dva procenta BDP-a na odbranu.

Za vreme Rutea, holandske vlade dosledno nisu uspevale da postignu taj cilj potrošnje. Zemlja će tek ove godine ispoštovati tu obavezu.

Ruteov mandat neće se vrteti samo oko SAD. Baltičke zemlje će takođe ocenjivati njegov učinak, dovodeći u pitanje njegovu nedovoljnu potrošnju na odbranu i nedostatak angažmana u regionu. Rumunija, u međuvremenu, uopšte nije želela da Rute dobije najviši položaj NATO-a, tražeći umesto toga da na čelo Alijanse dođe Klaus Johanis.