Izraelska vojska (IDF) je u ranim jutarnjim časovima po lokalnom vremenu, nakon intenzivne pripreme artiljerijskim i udarima iz vazduha, pokrenula kopnenu operaciju ograničenog formata na jugu Libana.
Pretpostavlja se da je jedan od ciljeva operacije uništavanje, ili bar onesposobljavanje militantne grupe Hezbolah, a prema saopštenju IDF-a, mete napada su sela blizu granice koja predstavljaju neposrednu pretnju zajednicama na severu Izraela.
Vredi podsetiti i da je pre nekoliko dana lider Hezbolaha Hasan Nasrala ubijen je u vazdušnom napadu izraelskog vazduhoplovstva.
Kopnene snage izraelske vojske sve vreme imaju podršku Ratnog vazduhoplovstva i artiljerijskih jedinica, a uz okršaje u pograničnim delovima Izrael je izvršio nekoliko udara po Bejrutu i drugim delovima Libana. Sa druge strane, Hezbolah je odgovorio lansiranjem raketa ka Tel Avivu i drugim izraelskim gradovima.
Šta Izrael želi da postigne kopnenom operacijom na jugu Libana?
Portparol IDF-a Danijel Hagari je u saopštenju izjavio da je "Hezbolah nameravao da koristi sela u blizini granice sa Izraelom za pokretanje invazije na izraelske domove u stilu napada Hamasa 7. oktobra".
"Hezbolah je pretvorio libanska sela u blizini (Izraela) u vojne baze, za napad na Izrael", rekao je on.
Hagari je dalje tvrdio da je Hezbolah planirao "napad na Izrael, izraelske zajednice i masakr nedužnih muškaraca, žena i dece", te da je plan navodno nazvan "Osvajanje Galileje".
Iako je istinitost tvrdnji portparola IDF-a veoma upitna, iz njih se može zaključiti da Izrael, bar u prvoj fazi kopnene operacije, namerava da u južnom Libanu uspostavi tampon zonu, odnosno da potisne pripadnike Hezbolaha što dalje od svojih granica.
Prema rečima urednika TV Front Andreja Mlakara trenutno se odvija prva faza, koja podrazumeva ograničeni upad.
"Ono što se sada dešava je prva faza, odnosno ograničeni upad i neće se ići na kolektivni udar, već u dubinu od oko 20 km", ocenjuje Mlakar, i dodaje da će IDF upasti iz pravca Golana i Galileje najverovatnije do reke Litani.
Kako navodi, za tu reku je karakteristično što ima nepravilan tok jer teče od severoistoka od Sirije, zatim protiče kroz dolinu u južnom Libanu sve do ušća u Sredozemno more, a nju Izrael vidi kao neku vrstu prirodne granice.
"To je dosta specifična reka, nije velika i može da se pregazi tenkovima. Izraelci su znali da je prelaze, ali za njih to je neka vrsta prirodne granice dokle mogu da funkcionišu i pre su radili na tom terenu. Oni će u svakom slučaju smatrati da je to prirodna granica na kojoj oni treba da se zadrže i da preko nje odbace Hezbolah jer će u tom slučaju lakše kontrolisati prelazak reke i moći da uspostave tampon zonu", ističe urednik TV Front.
Mlakar podseća i da je u prošlosti u pograničnim delovima na jugu i jugoistoku Libana postojala tzv. zona bezbednosti, uspostavljena nakon okupacije dela ove države tokom Prvog libanskog rata 1982. godine.
"Ta zona je postojala do 2000. godine kada se Izrael povukao, nakon gerilskog sukoba i samoubilačkih napada Hezbolaha koji su bili redovna pojava i poprilično su desetkovali IDF u periodu od 1982. do 2000. godine, kada se izraelska vojska potpuno povukla", izjavio je on.
Prema njegovim rečima, cilj izraelske kopnene operacije je da što više izoluje i odbaci Hezbolah u dubinu teritorije Libana, kako bi se Golanska visoravan i Galileja što više obezbedile od masovnih udara i raketnih napada, a za ovo IDF su angažovale dovoljan broj trupa.
Koje jedinice je angažovala izraelska vojska?
Prema pisanju brojnih izraelskih i stranih medija, upad u južni Liban predvodi 98. divizija, jedna od najboljih jedinica IDF-a, koja se sastoji od tri padobranske i po jedne brigade komandosa, artiljerije i logistike.
"Izrael je poslao elitnu 98. padobransku diviziju, ali to nije samo padobranska jedinica, već joj je to zvaničan naziv. Radi se o specijalizovanoj diviziji, za specijalne zadatke. Ona je pre dva meseca povučena iz Gaze i prebačena na sever Izraela", navodi Mlakar i dodaje:
"Njeni pripadnici su imali specijalan zadatak u Gazi da love lidere i komandante vojnog krila Hamasa, tj. da ih žive hvataju. Naravno u tome velikim delom nisu uspeli jer su sve živo oko sebe sravnili sa zemljom".
Kako navodi, sada je ova divizija dobila zadatak da uđe u Liban i oni su sinoć, odnosno jutros prvi ušli u Liban.
"Na prvim snimcima jedinica u koloni koje ulaze u Liban se nalaze upravo pripadnici 98. padobranske divizije izraelske vojske", rekao je sagovornik RT Balkan.
Pored 98. divizije, za potrebe operacije je angažovana i 7. oklopna opremljena tenkovima "merkava" MK.4M, zatim 1. pešadijska brigada "Golani" iz sastava 36. divizije, zatim Šajetet 13, tj. elitna jedinica izraelske mornarice.
"Postoji sijaset jedinica. Ne radi se o klasičnim borbenim jedinicama, već teškim mehanizovanim specijalizovanim jedinicama, moglo bi se reći kombinovanim", rekao je Mlakar i dodao:
"Osim toga, iz Haife su poslate podmornice naoružane krstarećim raketama da patroliraju duž obala Libana, a trupama na kopnu iz vazduha podršku pružaju piloti iz 69. lovačko-bombarderskog puka naoružani višenamenskim borbenim avionima F-15I".
Kako navodi, prema određenim procenama na severu Izraela nalazi se ukupno 15 do 20 ojačanih brigada izraelske vojske, odnosno oko 200.000 ljudi, kada se računaju borbene, kao i logističke i jedinice za podršku.
Hezbolah i pitanje libanske vojske
Iako izraelske snage prema mišljenju našeg sagovornika imaju dovoljno trupa za ograničenu ofanzivnu i izlazak na reku Litani, uspeh operacije će zavisiti i od brojnosti Hezbolahovih boraca raspoređenih na jugu Libana, koji važi za njihovo uporište.
"Ostaje nekoliko pitanja. Pod jedan - brojno stanje Hezbolaha, pod dva - čime su borci ovog pokreta opremljeni i pod tri - kako će libanska vojska reagovati na ograničeni upad", ističe Mlakar.
Prema podacima iznetim u Svetskom almanahu CIA, procenjuje se da Hezbolah ima oko 50.000 naoružanih boraca, podeljenih na aktivni i rezervni sastav. Naravno, malo je verovatno da su svi borci raspoređeni duž same granice sa Izraelom.
Glavno naoružanje Hezbolaha su protivoklopni sistemi, koji mogu biti ozbiljna pretnja za izraelske tenkove i oklopna vozila, kao i veliki broj raketnih sistema zemlja-zemlja. Većinu njih čine višecevni lanseri poput onih zasnovanih na sovjetskom "gradu", ali je poznato da militantna grupa raspolaže različitim projektilima zemlja-zemlja iranske proizvodnje, uključujući i manju količinu taktičkih balističkih raketa.
Podsećanja radi, neposredno pre pokretanja izraelske operacije, Oružane snage Libana saopštile su da su se njihove jedinice u blizini granice sa Izraelom povukle pet kilometara u dubinu teritorije.
"Postavlja se pitanje da li će libanska vojska ići na to da mirno posmatra, budući da je uglavnom opremljena američkim naoružanjem i da se sinoć povukla", navodi on.
Prema njegovom mišljenju, postoji mogućnost da libanska vojska zapravo pokušava da "opere ruke" od svega, jer žele da bude jasno da to nije rat između IDF-a i njenih trupa, već između IDF-a i Hezbolaha.
"Zapravo libanskoj vojsci donekle i odgovara da se Hezbolah u određenoj meri uništi, tj. okrnji kako bi se smanjio njegov uticaj, pre svega na jugu Libana", zaključuje Mlakar.