Nisu ga sklonili: Zašto se Džulijan Asanž obratio svetskoj javnosti

Kriv sam za novinarstvo, rekao je u prvom javnom obraćanju nakon što je pušten iz zatvora osnivač "Vikiliksa" Džulijan Asanž.

U govoru koji je održao u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Asanž je objasnio svoje priznanje krivice za kršenje američkog zakona o špijunaži na osnovu kojeg je postignut sporazum pred sudom u Velikoj Britaniji, a on posle 14 godina pravne borbe pušten na slobodu.

Izabrao slobodu umesto neostvarive pravde, rekao je Asanž, čime je jasno poručio da pravda nije pobedila jer nje jednostavno nema. 

"Izjasnio sam se krivim što sam tražio informacije, a zatim od izvora dobio te informacije i obavestio javnost o tim informacijama", rekao je osnivač "Vikiliksa".

On je ispričao i kako je bio meta CIA-e, ne samo on, već i njegova porodica i saradnici, kao i da su postojali čak i planovi da on bude kidnapovan i ubijen u Londonu.

"Svi treba da učinimo svoj deo kako bismo osigurali da se svetlo slobode nikada ne ugasi, da potraga za istinom živi i dalje i da glasovi mnogih ne budu ućutkani interesima nekolicine", istakao je Asanž, poručujući da novinarstvo nije zločin.

Simonjan: Od Asanža napravili nasilnika, a od Durova čoveka koji muči decu

Posle dugogodišnjeg mučenja od strane vodećih zapadnih demokratskih država, nije čudno što je Asanž odlučio da se više ne bori za neku pravdu, nego da izabere slobodu, kaže novinar i glavni urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović. On napominje da je Asanžov "zločin" novinarstvo, da je uradio sve što sva pravila struke nalažu od novinara, kao i da je objavio na desetine informacija značajnih za ceo svet i stotine hiljada dokumenata.

"Treba razumeti da je Asanž u vreme zatočenja dobio i decu i zbog mlake reakcije novinarskih udruženja i udruženja za slobodu govora na Zapadu, a i zbog onoga što je proživljavao prvo u Velikoj Britaniji, pa onda u ambasadi Ekvadora, potom i u zatvoru, bilo je logično da izabere da bude sa svojom porodicom, a ne da nastavi da trune u zatvoru", kaže Radomirović.

On dodaje da bi perspektiva tu bila, kako je i sam Asanž rekao u svom govoru, da bude izručen Americi i da se tamo iz zatvora bori za pravdu.

"To bi na kraju značilo možda odlazak pred Vrhovni sud Amerike i to ko zna posle koliko godina, a odluka Vrhovnog suda zavisila bi od toga ko je u tom sudu, odnosno ko je na vlasti jer predsednička administracija imenuje sudije", ukazuje Radomirović.

Naš sagovornik ističe da je bilo veoma značajno danas čuti od Asanža i o njegovom progonu, kao i o tome da su se SAD odlučile da gone ljude koji nisu njihovi državljani, da gone novinare, odnosno izdavače, zbog ono što je objavljeno na njihovim sajtovima što je kršenje Prvog amandmana američkog Ustava.

"Očigledno je da politika odnosi prevagu nad pravdom, a Amerikanci su rešili da ga gone. Iako je Obamina administracija razmatrala da ga optuži, pa odustala od toga jer bi to bio udarac na slobodu govora u SAD, Trampova administracija  i direktor CIA Majk Pompeo su rešili drugačije", kaže Radomirović.

Po njegovom mišljenju, posebnu pažnju privlače detalji koje je izneo o tome kako su on i njegova porodica bili praćeni. To su ozbiljne stvari i predstavljaju opasnost za novinare u celom svetu, dodaje naš sagovornik.

"Ne samo da je Asanž dok je bio u ekvadorskoj ambasadi praćen i da je CIA imala način da sazna šta on tačno tamo radi, već su i njegovu porodicu pratili, pa čak pokušali da izvuku DNK iz pelene njegovog deteta", naveo je Radomirović.

On se osvrnuo i na mesto sa kojeg se Džulijan Asanž obratio javnosti.

"Bilo mi je upečatljivo to što je Asanž rekao da je Savet Evrope odigrao ključnu ulogu u praćenju njegovog slučaja i da je to zbog geopolitičkih okolnosti, jer u SE su članice i neke zemlje koje nisu u NATO-u i nisu tako direktno povezane sa SAD, kao na primer Švajcarska. SE donekle uspeva da se otrgne pritisku Amerike da se zataška većina nezakonitosti i zločina, što pokazuje i izveštaj koji je svojevremeno radio Švajcarac Dik Marti o zločinima OVK", kaže Radomirović.

S druge strane, novinarima sa ruskim pasošem, izveštačima, pa i snimateljima, nisu odobrene akreditacije, iako podnete na vreme, za praćenje Asanžovog obraćanja u Parlamentarnoj skupštini SE. Kako su prenele "RIA Novosti", akreditacije su odbijene i novinarima zapadnih i onima ruskih medija, samo na osnovu ruskog pasoša.

"To je posebno zanimljivo s obzirom na to da je Džulijan Asanž bio saradnik RT-a, pa bi bilo logično da ruski mediji mogu da prate njegovo obraćanje. To je druga strana medalje, da ipak ni SE ne može da se odupre nekim pritiscima iz Vašingtona i da se ne zameri interesima SAD", navodi Radomirović.