Zašto se Putin nije javio Netanjahuu?

Sukob na relaciji Izrael-Osovina otpora (koju predvodi Iran) nastavlja da se širi i rizikuje da obuhvati ceo region što može dovesti i do globalnog rata. Međutim, u tom bliskoistočnom haosu, gde svakodnevno ginu desetine, ako ne i stotine ljudi, je posebno zanimljiva vest da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu planirao razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, i to pre masovnog lansiranja iranskih raketa. Barem tako navode izraelski mediji dok Moskva negira da su ti planovi uopšte postojali.

Iran je sinoć, prema pisanju "Tajms of Izrael", lansirao 181 balističku raketu na Izrael kao odgovor na dešavanja u Pojasu Gaze, Libanu, Siriji i operacije Mosada protiv Osovine otpora koju predvodi Teheran.

Korpus grade islamske revolucije (IRGC) saopštio je da napad, do kojeg je došlo 11 meseci od početka sukoba Tel Aviva i Hamasa u Gazi u kojem je ubijeno više od 41.000 Palestinaca i 1.200 Izraelaca, predstavlja odgovor na ubistva lidera Hamasa, Hezbolaha i IRGC. Drugim rečima, Iran je morao da odgovori Izraelu kako bi "ohladio" Netanjahua nakon početka sukoba u Libanu i kako bi sačuvao obraz pred svojim šiitskim proksi grupama i islamskim svetom generalno. 

Da li je Iran uspeo u tome ili ne, sada nije toliko ni bitno. Iran je morao da odgovori i odgovorio je, dokazavši da nije govorio u prazno. Obe strane navode da je sve prošlo kako treba. Teheran tvrdi da je sve uništio, Tel Aviv - da je sve oborio i da Iran nije naneo zemlji veliku štetu. 

Ono što je u ovoj priči zanimljivije je da je, prema izraelskim medijima,  premijer Benjamin Netanjahu planirao da pozove ruskog predsednika Vladimira Putina u utorak, 1. oktobra, i da zatraži od Rusije da ubedi Iran da ne napada Izrael. Ovu vest je preneo portal Inet (Ynet) bez navođenja izvora.

"Trenutno su u toku pregovori za telefonski razgovor premijera Benjamina Netanjahua i ruskog predsednika Vladimira Putina usred očekivanog napada Irana na Izrael večeras. Očekuje se da će, ukoliko dođe do takvog razgovora, on imati za cilj da zatraži od Putina da iskoristi svoj uticaj kako bi sprečio direktan napad Irana na Izrael", prenosi portal.

Portal napominje da je Netanjahuova kancelarija odbila da komentariše ove informacije dok je Moskva brzo odgovorila da od razgovora nema ništa. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin ne planira da razgovara sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"U ovom trenutku ne postoje takvi planovi", rekao je on za TASS.

Kako se dodaje, u ovom trenutku Putin ne planira telefonski razgovor sa izraelskim zvaničnikom.

Da li Rusija može da utiče na Iran?

Jedan od razloga zašto su izraelski mediji očekivali razgovor Netanjahua i Putina je nada da Moskva može (i želi) da utiče na Teheran. Međutim, za razliku od nekih zemalja, Rusija se ne meša u unutrašnja pitanja i ne pokušava da postavlja svoje uslove. Ujedno to je glavni razlog zašto Moskva ima odlične odnose sa mnogobrojnim azijskim i afričkim državama. I baš zbog toga Moskva nije želela da "tera" Teheran da odustane od napada na Izrael, iako dve zemlje imaju veoma dobru saradnju. 

Rusija takođe nastavlja da održava kontakte sa Libanom, gde sve veći mah uzima sukoba Izraela i Hezbolaha. To je potvrdio i ambasador Libana u Moskvi Šauki Bu Nasar. Prema rečima diplomate, on je nedavno održao sastanak sa zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova Mihailom Bogdanovim. 

"Potvrdio mi je da Ruska Federacija ostaje na strani libanske vlade i libanskog naroda. Takođe je potvrdio da ima kontakte sa izraelskom stranom kako bi im preneo da će napadi koje izvode dovesti do destabilizacije situacije na Bliskom istoku i u svetu", dodao je ambasador. 

Da se Moskva zalaže za mir potvrđuje i zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Rusije koji poziva na hitan prekid vatre i pronalaženje mira putem pregovora.

"Rusija najoštrije osuđuje napad na Liban i poziva izraelske vlasti da odmah prekinu neprijateljstva, povuku trupe sa libanske teritorije i počnu pravu potragu za mirnim putevima za rešavanje bliskoistočnog sukoba. Izražavamo solidarnost sa rukovodstvom i narodom prijateljskog Libana koji je bio izložen oružanoj agresiji. Iskreno saučešće porodicama i prijateljima nastradalih", navodi se u saopštenju. 

Nesuglasice Tel Aviva i Moskve

Odnosi Rusije i Izraela nisu na najboljem nivou ne samo zbog bombardovanja Pojasa Gaze, Sirije i Libana, sa kojima Rusija dobre (a sa Sirijom odlične) odnose, već i zbog podrške Ukrajini. 

Treba podsetiti da je delegacija odreda specijalnih snaga Oružanih snaga Ukrajine "Azov" (zabranjena teroristička organizacija u Rusiji) još 2022. godine boravila je u poseti Izraelu. Kako navodi "Jerusalem post", grupa koju je predvodio bivši oficir "Azova" Ilja Samojlenko stigla je u Izrael na inicijativu Izraelskog društva prijatelja Ukrajine i uz podršku ukrajinske ambasade i fondacije "Nadav".

Štaviše, u Ukrajini su primećeni i izraelski plaćenici. Glavni rabin Kijeva Moše Reuven Azman je još u maju 2022. izjavio da 200 plaćenika iz Izraela služi u Oružanim snagama Ukrajine. Ostavimo po strani misao kako pojedini Jevreji, čiji preci su preživeli Holokaust, mogu da ratuju rame uz rame i razmenjuju iskustva sa neonacistima. Činjenica je da je to svakako uticalo na odnose Tel Aviva i Moskve, što je ujedno uticalo i na saradnju Rusije i Irana.

Bez obzira kako će se odvijati kopnena operacija u Libanu i da li će Izrael i Iran nastaviti razmenu udara, Rusija će pozivati na prekid vatre ali se neće direktno mešati u unutrašnje poslove suverenih zemalja. Znajući osobine Istoka, to je politika koju bliskoistočne zemlje cene, dok bi zapadni svet mogao da se ugleda na Moskvu.