Iran je sinoć izvršio raketni napad velikih razmera na Izrael, a prema saopštenju Iranske revolucionarne garde (IRGC) udar predstavlja odgovor na ubistva lidera Hamasa, Hezbolaha i IRGC.
Prema dostupnim informacijama, napad je izvršen u dva talasa, a Iran je čitavu operaciju nazvao "Istinsko obećanje 2", po ugledu na sličan udar koji je IRGC izvela u aprilu.
Kako je saopštio načelnik Generalštaba Oružanih snaga Irana Muhamed Bageri, iranske snage su u ovoj operaciji gađale bazu Mosada u Tel Avivu, vazduhoplovnu baze "Nevatim" (koja je pogođena i u aprilu) i "Hatzerim", radarske položaje IDF-a, kao i mesta koncentracije izraelskih tenkova.
Iranska agencija Tansim prenela je vest da je baza "Nevatim", na kojoj su stacionirani i višenamenski borbeni avioni pete generacije F-35, uništena zajedno sa oko 20 letelica ovog tipa.
Iako ovo nije moguće potvrditi, na osnovu snimaka koji kruže društvenim mrežama sa sigurnošću se može reći da je ova baza pogođena, a ostaje upitno šta je i da li je nešto od opreme izraelske vojske u njoj uništeno.
Za razliku od operacije "Istinsko obećanje" koja je sprovedena u noći između 13. i 14. aprila u sklopu koje je Iran lansirao ukupno oko 150 krstarećih i balističkih raketa, u noćašnjem napadu iranske snage upotrebile su čak 181 (pojedini izvori kažu oko 200) balističku raketu.
Takođe, iranske rakete su imale znatno više uspeha u probijanju izraelske PVO, pa je veliki deo projektila uspeo da pogodi svoje ciljeve, što govori da su sistemi poput "davidove praćke" i "hec" ("strela") 2 i 3, namenjenih za presretanje balističkih i krstarećih raketa ovog puta zakazali.
Rakete korišćene u sinoćnjem napadu
Prema pisanju iranskih, ali i zapadnih medija, IRGC je u napadu koristila više vrsta balističkih raketa srednjeg dometa.
Jedna od njih je "šahab 3", čiji se domet procenjuje na oko 1.300 km, dok prema podacima Komiteta za analizu balističkih raketa Odbrambene obaveštajne agencije (DIA) SAD "šahab" može preći čak 2.100 km.
Razlike u procenama dometa su verovatno nastale zbog postojanja više varijanti ove rakete sa oznakama - A, B, C, D, M i ER (engleska oznaka za "povećani domet" - extended range). "Šahab 3" ima unitarnu bojevu glavu sa visokoeksplozivnim ili hemijskim punjenjem a može nositi i kasetnu municiju, koja teži od 760 do 1.200 kg, što takođe utiče na maksimalan domet.
Takođe, pretpostavlja se da je "šahab 3" nastao na osnovu severnokorejske balističke rakete srednjeg dometa "no dong", poznate i po oznaci "hvasong 7". Pored lansiranja iz raketnih silosa, "šahab" se može postaviti i na mobilne lansirne platforme.
Uz različite varijante, daljim razvojem "šahaba" nastale su rakete "gadr 1" i "emad", za koje se takođe navodi da su korišćene u noćašnjem napadu na Izrael.
Što se tiče "gadr 1" (poznatog i kao "gadr 110" i "gadr 101") i "emada", ove rakete imaju domete 1.600-1950 km, odnosno 1.700 km i bojeve glave teške između 750 i 800 kg. Glavna prednost novih raketa je smanjeno maksimalno kružno odstupanje od cilja koje iznosi 300, tj. 500 m, što je drastično poboljšanje u odnosu na prve verzije "šahaba" kod kojih je odstupanje bilo oko 2.500 m.
Osim toga, "emad" je opremljen novom odvojivom manevarskom bojevom glavom, tj. MaRV-om (Maneuverable Reentry Vehicle), koja se, prema tvrdnjama iranskih vojnih zvaničnika, može navoditi sve do trenutka udara u cilj.
"Fatah 1", "fatah 2" i "hajbar šekan"
Najveću pažnju nakon iranskog napada na Izrael, izazvala je raketa "fatah 1", budući da su njeni ostaci pronađeni na više mesta i da je IRGC javno priznala da je koristila ovo naoružanje. U pitanju je balistička raketa srednjeg dometa sa MaRV-om, dometa 1.400 km, a prema tvrdnjama iranskih vojnih zvaničnika brzina u srednjoj fazi leta je 13-15 maha, dok je brzina odvojive manevarske bojeve glave u terminalnoj (završnoj) fazi leta veća od pet maha.
MaRV "fataha" ima vektorisane mlaznice, što mu omogućava da poveća svoju brzinu i na kratko promeni smer kretanja, zbog čega je jako teško presresti ga. Težina MaRV-a je jednu tonu, dok je sam ubojni teret težak 350-450 kg.
Da je zaista reč o impresivnom sistemu, potvrdio je i izraelski stručnjak iz oblasti svemirske tehnologije Tal Inbar koji je naveo da je u pitanju "prava i jedinstvena hipersonična raketa", te da "američka sredstva u svemiru mogu da otkriju mesto lansiranja, ali ne mogu da predvide mesto koje će pogoditi".
Zbog svojih karakteristika u medijima se često može čuti da se radi o "hipersoničnoj raketi", što, uprkos velikoj brzini, ipak nije tačno. Naime, gotovo sve balističke rakete u nekom trenutku leta dostižu hipersonične, tj. brzine pet puta veće od brzine zvuka (preko pet maha), međutim to ne znači da one spadaju u kategoriju hipersoničnih raketa.
U pomenutu kategoriju spadaju dve vrste projektila, koje u gotovo svim delovima leta zadržavaju visok nivo manevarskih sposobnosti i to su:
-HGV (Hypersonic Glide Vehicle, HGV), koje se lansiraju uz pomoć standardnih balističkih raketa da bi postigle potrebnu visinu, nakon čega se hipersonična bojeva glava odvaja od rakete nosača i koristeći sopstvene motore i silu gravitacije obrušava na cilj;
-Hipersonične krstareće rakete koje se u svim fazama lansiranja i leta oslanjaju isključivo na sopstvene nadzvučne nabojnomlazne motore (scramjet).
Budući da nema HGV, već samo MaRV, koji ima ograničene manevarske sposobnosti i to isključivo u terminalnoj fazi leta, "fatah 1" se ne može klasifikovati kao hipersonična raketa u pravom smislu. Vredi istaći i da postoji mogućnost da je u napadu korišćen i "hajbar šekan", međutim budući da su po spoljašnjem izgledu ove rakete identične "fatahu 1" ne može se pouzdano utvrditi da li je "razarač tvrđave" zaista upotrebljen.
Pojedini mediji preneli su vest da je IRGC u napadu koristila i "fatah 2", a radi se hipersoničnoj raketi (u pravom smislu) nastaloj kombinacijom tehnologije HGV-a i hipersonične krstareće rakete. Domet "fataha 2" je oko 1.400 km (pojedini izvori navode 1.500-1.800 km), dok je težina bojeve glave oko 500 kg.
Brzina u terminalnoj fazi leta je nešto veća od pet maha, a HGV zadržava visok nivo manevarskih sposobnosti i kreće se silaznom putanjom sve do udara u cilj. Ipak, malo je verovatno da je Iran zaista koristio "fatah 2", budući da se radi o najnaprednijoj raketi kojom raspolaže.
Stoga se pretpostavlja da IRGC ovo naoružanje čuva za slučaj sukoba širih razmera, u koji bi se potencijalno uključile i SAD, a moguće je da bi njegova prerana upotreba izraelskoj vojsci obezbedila određene informacije o načinu na koji funkcioniše, što bi moglo negativno da utiče na efikasnost "fataha 2" u budućnosti.