Za razliku od predsednika SAD Džimija Kartera koji je nedavno proslavio 100. rođendan i čiji su jedini mandat obeležili visoka inflacija i talačka kriza u Iranu, Džozef Bajden je sada prinuđen da gasi tri požara odjednom.
Iran je lansirao najmanje 180 projektila na Izrael, šest američkih država se još oporavlja od uragana Helene, a luke od Mejna do Teksasa zatvorene su pošto je oko 45.000 pristaništa stupilo u štrajk.
Bajden možda ne traži rezibor ali ostaje neizvesno da li će "trio problema" potopiti njegovu potpredsednicu i kandidatkinju demokrata Kamalu Harisu.
Ono što jeste izvesno, primećuje "Gardijan", je da će njen rival, bivši predsednik Donald Tramp iskoristiti svaku priliku da je poveže sa haosom u kom su se SAD našle.
"Svet je u plamenu i izmiče kontroli", poručio je Tramp. "Mi nemamo vođstvo, niko ne vodi državu. Imamo nepostojećeg predsednika u Džou Bajdenu i potpuno odsutnu potpredsednicu, Kamalu Haris, koja je previše zauzeta prikupljanjem sredstava u San Francisku."
Demokrate su uspele da odahnu nakon što su izbacili Bajdena iz trke za Belu kuću, ali su i dalje "zaglavljeni" sa predsednikom koji svake godine ima jednu spoljnopolitičku katastrofu: neuspešno povlačenje iz Avganistana 2021, Specijalna vojna operacija u Ukrajini 2022. i napad Hamasa na Izrael 2023.
A sve se to odražava na drugog čoveka administracije - Kamalu Haris. I republikanci to koriste.
"Pogledajte vreme pod Trampom, nije bilo ratova, nije bilo sukoba, a razlog je što su naši saveznici barem znali naš stav. Sa Bajdenom i Harisovom, oni nikada ne znaju gde stojimo", rekla je za "Foks njuz" Niki Hejli, bivša američka ambasadorka u UN.
Harisova se "rebrendirala" kao novo lice demokrata, ali aktuelni događaji testiraju gde se potpredsednica Haris završava a gde Haris predsednička kandidatkinja počinje i kako će odgovoriti na zahteve, npr. birača arapskog porekla.
Harisova je "potvrdila" svoje akreditive glavnog komandanta poručivši: "Moja posvećenost bezbednosti Izraela je nepokolebljiva".
Slično tome, oba kandidata se utrkuju da stave svoj pečat na uragan Helena u kom je stradalo najmanje 150 ljudi i koji je zbrisao stotine domova i preduzeća.
Tramp je početkom sedmice otputovao u Džordžiju, a Harisova se očekuje u sredu. Problem sa Helenom je što se mnogi još uvek sećaju (a u Nju Orleansu su i danas vidljive posledice) sramne reakcije američke administracije na uragan Katrina 2005. godine.
Sada se pojavila i treća kriza koja bi mogla imati najveći izborni uticaj od svih. Prvi štrajk lučkih radnika od 1977. mogao bi da poremeti lance snabdevanja i izazove nestašice i veće cene ako potraje više od nekoliko nedelja. To bi bio politički poklon Trampu koji, navode liberalni mejnstrim mediji, blago zaostaje u anketama za Harisovom.
"Situacija nije trebalo da dođe do ovoga i, da sam ja bio predsednik, ne bi… Amerikanci koji su napredovali pod predsednikom Trampom sada ne mogu ni da preguraju mesec zbog Kamale Haris – ovaj štrajk je direktan rezultat njenih postupaka", poručio je Tramp.
A tek je početak oktobra. Jedino iznenađenje sada bi bilo da ne bude više oktobarskih iznenađenja.